Višenedeljni božićni post, kojim se vernici Srpske pravoslavne crkve pripremaju za proslavu Božića, počinje  28.11. i traje do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara

Bozicni post 2

Vernici Srpske pravoslavne crkve počinju višenedeljni božićni post kojim se pripremaju za proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika – Božića, rođenja Isusa Hrista.

Božićni post traje do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara, i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela.

Tokom božićnog posta, do 31. decembra, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi.

U poslednjoj nedelji posta, ponedeljkom, sredom i petkom posti se na vodi, a utorkom, četvrtkom, subotom i nedeljom na ulju.
Božićni post ili Mala četrdesetnica traje od 28. novembra do pričešća vernika na božićnoj liturgiji, 7. januara, i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali i loših dela i zlih misli.

Post je temelj hrišćanskog puta i prva neophodnost na putu spasenja, pa Crkva post smatra za veoma važnu i značajnu ustanovu za duhovni život svojih vernika, ali i veoma moćno sredstvo za postizanje punog spasenja.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, "očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja".

Post se zasniva na primeru samog Isusa Hrista, koji je na hlebu i vodi postio 40 dana pre nego što se suočio sa satanom.

Tokom ovog posta ulje i vino su dozvoljeni svim danima, osim srede i petka, kada se jede hrana spremljena na vodi.

Riba i vino se mogu upotrebljavati svake subote i nedelje, kao i na praznik Vavedenja Presvete Bogorodice (4. decembra), Svetog Nikole (19. decembra) i Svetog Ignjatija Bogonosca (2. januara), čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja sedmica pred Božić posti se strožije, bez upotrebe ribe i ulja, sa povrćem spremljenim samo na vodi.

Crkva je četiri puta godišnje odredila višednevne postove - Božićni, Vaskršnji ili Časni uoči Vaskrsenja Hristovog, Petrovski pred praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu (12. jula) i Gospojinski uoči Uspenija Presvete Bogorodice (28. avgusta.)

Jednodnevni postovi su na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (11. septembra), Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan (27. septembra), Krstovdan (18. januara) uoči Bogojavljenja, kao i svake srede i petka, osim tzv. trapavih sedmica, kad je razrešenje od posta.
Izvor:rts.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE