prokopije v

Srpska pravoslavna crkva proslavlja 21. jula Svetog velikomučenika Prokopija, koga srpski narod posebno poštuje i slavi.

Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške i zvao se Neanije. Po očevoj smrti majka ga je vaspitavala potpuno u duhu idolopoklonstva, pa je u vojničkoj službi kod cara Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je hrišćane i na jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se u noći jak zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao mu krst na nebu. Od tog trenutka ceo njegov život postao je borba za krst i hrišćanstvo.


Kada je zbog toga dospeo u tamnicu javio mu se ponovo Gospod i krstio ga imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u tamnicu i dvanaest hrišćanki, koje je Prokopije učio veri Hristovoj i tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje i sveti Prokopije. Ove žene su strašno mučene, a Prokopijeva majka, gledajući njihove muke i hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest žena su pogubljene. Sveti Prokopije se usrdno molio za njih i za sve druge nevoljnike. Posečen je 21. jula 303. godine u Kesariji palestinskoj.

U podnožju brda Hisar, u Prokuplju, u prelepom prirodnom ambijentu, krajem IX i početkom X veka sagrađena je crkva Svetog Prokopija. S obzirom na vreme izgradnje ova crkva spada u najstarije crkvene građevine u Srbiji. U to vreme Toplica se nalazila u sastavu Samuilove države odnosno Ohridske arhiepiskopije.
Danas je hram petobrodna bazilika ali je tokom istorije,  više puta rušen i prepravljan, tako da je prvobitni izgled u mnogome izmenjen.
U XIV veku, na južnoj strani dozidana je grobnica sa tri vrlo mala, mračna i uzana odelenja, u koju je spušteno telo Svetog Prokopija, hrišćanskog mučenika iz doba cara Dioklecijana (IV vek), koje je dotle počivalo u episkopskoj katedrali Sv. Prokopija u Nišu. Posle smeštaja tela Svetog Prokopija, grobnica je bila zazidana i dobro zamaskirana da ga Turci ne bi našli i oskrnavili.

Nakon smeštaja tela sveca, građani spontano menjaju dotadašnji naziv grada u ,,grad Sv. Prokopija” , pa ga u svojoj povelji  iz 1395.g. tako naziva i Prokupčanka kneginja Milica, supruga kneza Lazara.

I na Kopaoniku, ispod vrha Nebeske stolice, postoji lokalitet Crkvine sa ostacima crkve koja je posvećena svetom Prokopiju.

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Na taj se dan izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se nije kupalo.

U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece.

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi s ovim praznikom i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. 


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE