miholjdanPravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju Miholjdan, praznik Svetog Kirjaka Otšelnika,
Sveti Kirjak je rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Jovan je bio prezviter, a mesni episkop Petar njegov rođak. Ovaj episkop postavio je mladog Kiriaka za čteca Saborne crkve, te je mladić čitajući Sveto pismo vrlo rano počeo da se divi Božjem promislu i ustrojstvu spasenja ljudskog roda.

Želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim gde je stupio u manastir i od Božjeg čoveka Evstogorija dobio početna upustva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, revnovao je mnogo za pravoslavnu crkvu i razobličavao razne jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su uobičajeni način njegovog dugog života.

Bio je krupan i snažan čovek iako je često jeo samo sirovo zelje. Pred kraj života boravio je u obitelji svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kiriak je bio ponos među monasima, moćni iscelitelj bolnih i blagi utešitelj nevoljnih. Poživeo je sto devet godina i upokojio su u Gospodu 557. godine.

 Miholjdan je radna svetkovina

Mnogi narodi 12. oktobra opraštaju se sa letom i završavaju poslednje poljoprivredne poslove. Nereligiozni povod za obeležavanje miholjskog leta. U Nemačkoj prvi školski raspust uvek počinje u oktobru da bi se deca navikla na promenu godišnjeg doba.
Miholjsko leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto - sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje - prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.
U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada lepo vreme, pa se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.

I meteorološki stručnjaci podsećaju da se upravo tada definitivno prelazi u pravu promenu godišnjih doba.

Kako nam je objasnila meteorolog Verica Gburčik, Miholjdan nije slučajno izabran termin, i za ovaj period nisu ustaljena narodna verovanja samo kod nas.

- U mnogim narodima postoji miholjsko leto, iako se različito zove - objašnjava meteorolog Verica Gburčik. - A, Miholjdan uopšte slučajno nije izabran termin. Pojavu koju mi zovemo miholjsko leto u Americi zovu "old vajfs" ili "stare žene". Interesantno je i što se kod nas miholjsko leto nekada zvalo babinje ili babije leto.

Gburčik ovo tumači činjenicom da je u ovo doba godine relativno toplo, da su letnje vrućine uminule, pa je vreme prijatno. Tada žene, naročito starije među njima, lakše rade i više vremena mogu da provedu u polju.

- U Francuskoj postoji isti običaj - dodaje Gburčik.- Ovo doba godine obeležava se na sličan način, ali se tamo zove leto svetog Martina, po tamošnjem svecu.

Oktobar je mesec koji nas uvodi u veliku promenu vremena i znatno hladnije doba godine. Tako meteorolog Branko Sparavalo iz "Meteosa" kaže da je miholjsko leto karakteristično za sve koji žive u umerenom pojasu u Evropi.

- Ovo je mesec čije se temperature na početku i na kraju meseca najviše razlikuju - dodaje Sparavalo. - Početkom meseca je znatno toplije, a sa padom temperature konačno počinje i grejna sezona.

Interesantno je da se, iako je ovaj naziv ustaljen u narodu, Miholjdan ne vezuje ni za jednog pravoslavnog sveca. Kako beleži Mile Nedeljković u knjizi "Srpski običajni kalendar", "Miholjdan se pouzdano ne može vezati ni za svetog arhanđela Mihaila, koga na ovaj dan praznuju katolici".

- Verovatno je to primljeno kao pogodno ime, pa ga čak pominje i Vuk Karadžić u svom "Rječniku" - podseća Verica Gburčik.- Očigledno je da je to bilo pod posrednim uticajem katoličke crkve.

Kod Nemaca postoji isti običaj, ali malo drukčije "upakovan". Naime, u toj zemlji upravo u tom delu oktobra počinje prvi školski raspust uz lakonsko obrazloženje prosvetnih vlasti da je "potrebno da se deca prilagode novom godišnjem dobu". A, zapravo razlog treba tražiti u narodnoj tradiciji, odnosno u tome što se u to doba godine vadi krompir. Ovaj poljoprivredni plod vazda je bio glavni prehrambeni sastojak ovog dela Evrope. Kopanje krompira je bio toliko važan događaj, pogotovo u vreme kada je poljoprivreda bila suštinski najznačajnija privredna grana, da su cele porodice, i ne samo školska nego i sva sitna deca učestvovala u tom poslu.

Prema zabeleškama Mileta Nedeljkovića, u Holandiji postoji običaj da se na ovaj dan krckaju orasi, pa su po njima gatali. Ukoliko je jezgro suvo, puno i zdravo, godina će biti puna svih plodova, a ukoliko je vlažno - godina će biti kišovita, a letina slaba.

U Norveškoj se do 12. oktobra okončavaju svi poljski radovi i za taj dan se sprema naročita žetvena kaša od novog pšeničnog ili kojeg drugog hlebnog zrna, dok Švajcarci na ovaj dan niz reku puštaju na daščicama upaljene sveće...

Globalno zagrevanje naše planete ne poznaje običaje i predanja. Čovek se pobrinuo za to "varvarstvo" prema prirodi. Zato Verica Gburčik podseća:

- U poslednje vreme se dešava da se miholjsko leto pojavi i u novembru - dodaje Gburčik. - To se isključivo vezuje za očiglednu promenu klime na planeti.

PREDANJE

POSTOJI i uvreženo verovanje da će ukoliko imamo miholjsko leto nastupajuća zima biti hladna. Međutim, analize na osnovu stogodišnjih podataka govore da nije tako.

- Posle izraženog produženog leta u oktobru, čak u 60 odsto slučajeva zima je bila topla - kaže Verica Gburčik

SIROTINJA

MIHOLJSKO leto u narodu često ima naziv i sirotinjsko leto. Verovalo se da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove.

- To je bilo vreme kada i oni na svojim imanjima mogu da pokupe letinu, pošto su do tada bili prinuđeni da rade na tuđim imanjima, zbog nadnice - beleži Mile Nedeljković u "Srpskom običajnom kalendaru". - Uz to, postojao je još jedan "duševni" običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.

Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.
izvor dela teksta: novosti.rs, Zoran Nikolić



Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE