Petrovdan je crkveni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu.

Petar i PavleSrpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Petrovdan, praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere.
Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Svete apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju Julijanski kalendar, dok su zapadne hrišćanske crkve ovaj praznik obeležile pre 13 dana.

Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodio u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.

Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

Sveti apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika, a reči "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga", zapisane u Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.

U "Prologu" episkopa Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao "neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja", čije se ime pominje posle silaska Svetog Duha na svete apostole i posle besede koju je održao u Jerusalimu, kada je "pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3 000 duša".

Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju. Rođen je u mestu Vitsaida, na obalama Galilejskog jezera, i bio je jedan od dvanaestorice apostola i nerazdvojni Hristov drug i sledbenik. 

Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

U predanju se takođe kaže da mu je Bog poverio vino, pšenicu i ključeve Carstva nebeskog, pa se s tim znamenjem i slika na pravoslavnim ikonama. Prema verovanju srpskog naroda, sveti Petar drži ključeve od Raja, određuje koje će duše ići u nebo ili pakao, te donosi toplo vreme da zriju žita. 

Sveti Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere.Njegovo pravo ime bilo je Simon, a Petar /na grčkom znači kamen ili na hebrejskom Kifa/ dao mu je Hrist zbog njegove tvrde vere. "Ti si, Petre, stena na kojoj ću sagraditi crkvu svoju i vrata paklena neće joj ništa moći", kaže Jevanđelje po Mateju.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa. Pre krštenja bio je Savle i u mladosti je bio revnosan progonitelj hrišćana, vere koju su tadašnji Judejci smatrali jeresi. Kada je krenuo u Damask, na putu je sevnula munja i začuo se glas s neba: "Savle, Savle, zašto me progoniš", nakon čega je oslepeo.
Savle je tri dana bio slep, ali mu se vid vratio posle krštenja. Uzevši ime Pavle, od reči "paulus" što znači mali, propovedao je hrišćanstvo na većem područiju Mediterana. 

"Gospod mu se javio... i čudesno ga preobratio u veru Hrišćansku", zapisao je u "Prologu" Nikolaj Velimirović. Ovaj zapis vladike Nikolaja odnosi se na događaj na putu za Damask i viziju svetog apostola Pavla kome se Isus obraća rečima "O Savle zašto ti mene goniš".

Dvanaest poslanica svetog Pavla čini deo Novog Zaveta. Pavle je uhapšen u Rimu i bačen u tamnicu. Pogubljen je zajedno sa Petrom. Pavlu je odrubljena glava, a Petar je raspet na krst naopačke. Na ikonama ova dva sveca predstavljena su zajedno - Petar drži ključeve u ruci, a Pavle mač.
U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.

Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale "lile", koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas, simbolične vatre i lile.
Paljenje lila simbolizuje sagorevanje svih ljudskih ovozemaljskih grehova, kako u srcu, tako i u duši. 




Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE