Sve priče koje je pisac pisao krajem XIX i početkom XX veka oslikavaju društvo u Srbiji kako onda tako i danas.

Radoje Domanovic Opanaknet

U priči "Mrtvo more" Radoje Domanović opisuje život ljudi u jednoj srpskoj palanci, njihovo ne prihvatanje različitih od sebe i mržnju samo prema onima koji se izdignu iznad proseka sredine u kojoj žive. Radoje Domanović je u priči “Mrtvo more” na uverljiv i satiričan način pokazao kako je teško živeti u maloj sredini i pokoravati se njenim strogim pravilima.

Opisuje malograđansku sredinu kao učmalu sredinu, koja ne podnosi razlike i veoma teško menja svoja unapred utvrđena merila dobrog ponašanja. U njoj vlada dvoličnost i licemerje, a svaki pojedinac je prinuđen da svoja lična razmišljanja podredi masi, da se ne suprotstavlja učmalosti i krši pravila.

Malograđani ne podnose ljude koji drugačije misle od njih samih i uvek se, ne birajući sredstva, suprotstavljaju smelim poduhvatima drugih. Oni žive mirnim  životom bez ambicija, strasti, vrlina i poruka. U njihovom dosadnom i učmalom životu jedino je aktivna mržnja prema onom ko hoće da se uzdigne i nešto više  postigne. Malograđani ne vole promene i ne žele da prihvate ništa novo, pa čak i ako je ono lepo, dobro i zanimljivo. U malograđanskoj sredini se osuđuje svako ponašanje drugačije od uobičajenog, a svi koji štrče i odskaču od drugih izloženi su ismejavanju, ogovaranju i  ignorisanju. Ljudi puni ambicija i želje da iskažu svoj umetnički duh, naučnici blistavog uma, pesnici i slikari, neumoljivo se teraju da budu kao svi ostali. Njihov talenat nije njihova vrlina, već naprotiv, velika mana zbog koje u svojoj maloj sredini doživljavaju velike neprijatnosti. Oni predstavljaju opasnost i rizik za druge, jer mogu da postignu nešto više i nešto bolje. Zato se malograđani svojski trude da im uguše strast, unište  slobodne umetničke snovi i ograniče njihov um.

Malograđanska sredina je sredina u kojoj vlada društveno mrtvilo. U njoj se ljudi slobodnog duha osećaju kao da im ponestaje daha i kao da se guše. Ona je kao mrtvo more, jedna zelena ustajala voda neprijatnog mirisa koja se nikuda ne miče i u kojoj nema istinskog života.

Pročitajte odlomak iz pripovetke "Mrtvo more":

"Ja sam vrlo mnogo putovao po svetu. Neki to veruju, a mnogi ne veruju, već drže da sam ja to uobrazio. Čudnovato! Uostalom, što rekao neko, cela me se stvar ne tiče ništa. Glavno je da ja držim da sam vrlo mnogo putovao.

Putujući po svetu čovek vidi svašta, često što ni u snu nije snio, a kamoli budan mogao zamisliti. Čitao sam u jednim engleskim novinama kako je cela engleska štampa napala najoštrije nekog grešnog Engleza koji beše napisao nekakav putopis kroz Srbiju. Čitao sam i taj putopis, i izgleda mi dosta veran, ali mu niko od Engleza nije verovao ni da postoji čak neka zemlјa Srbija, a kamoli ono što on piše o toj zemlјi. Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom. Eto, sad, neka vide kritičari da se u svetu sve može videti, pa da ne viču jednako: nije verno, ne odgovara prirodnosti; ličnosti kao da su pale s Meseca (a ne vide kako i pored njih i pored nas prolaze svakodnevno tolike individue koje su mnogo gore nego da su s Meseca pale), a već njihov stereotipni crven končić što se, ne znam, provlači kroz delo, kuda li, bestraga, izišao mi na vrh glave.

Eto, dakle, tako i ja, putujući, naiđem na jedno divno društvo, upravo mesto, državicu, šta li.

Prvo na šta naiđem u toj zemlјici (hajde, baš da je tako klot zovemo) beše neki politički zbor.

„Lepo, boga mi; kud ja da natrapam na to čudo!" - pomislim u sebi, i bi mi neprijatno, jer sam se u Srbiji već odvikao od političkih zborova i učešća u javnim poslovima. Sve se to jedno s drugim grupisalo i izmirilo, pa nema čovek s kim ni da se čestito zavadi.

Iznenadio sam se. Zborom rukovodi predstavnik vlasti u tom kraju zemlјice, valјda ga zovu okružni načelnik, a on je i sazivač političkog zbora.

Mnogi građani dremlјivi, podbuli od spavanja, neki dremaju stojeći, usta im poluotvorena, oči zatvorene, a glava im klimata levo-desno, gore-dole; zanijaju se po dve građanske glave malo jače, udare se, preznu, oba političara pogledaju tupim pogledom jedan drugog, ne iznenade se ničemu, oči im se opet zatvore, i glave klimataju revnosno i dalјe. Mnogi legli te spavaju, a hrkanje se razleže da je milina čuti. Mnogi su, doduše, budni, ali trlјaju oči i zevaju slatko i glasno, te kao da pomažu, radi bole harmonije, onima što hrču u horu. Pogledam, kad sa sviju strana panduri nose na leđima građane. Svaki uprtio po jednog pa ga nosi na zbor. Neki, mirni, ćute i gledaju ravnodušno oko sebe, neki zaspali, a nekolicina njih se praćaju i otimaju. Neke, uporne, doteruju vezane.

- Kakav je ovo zbor? - pitam jednog.

- Ko ti ga zna! - odgovori mi ravnodušno.

- Valјda nije opozicija?  

- Opozicija! - odgovori opet ne gledajući ni ko ga pita.

- Pa zar vlast saziva opoziciju na zbor, i još lude silom dovodi? - upitam.

- Vlast!

- Pa zar protiv sebe?

- Sigurno! - odgovori mi s dosadom, kao u nekoj nedoumici.

- Možda je zbor protivu naroda? - upitam.

- Možda - odgovori onaj na isti način.

- A šta ti misliš? - upitam.

On me pogleda tupo, bezizrazno, sleže ramenima i raširi ruke, kao da bi rekao: „Šta me se tiče!"

Ostavim ga i htedoh prići drugom, ali me njegovo lice bez ikakva izraza odvrati od tog ludog, bezuspešnog pokušaja.

Odjednom, čuh neki lјutit glas:

- Šta to znači? Niko živ neće u opoziciju! To se dale ne može trpeti. Sve same pristalice uz vladu i vlasti, sve poslušno, sve mirno, pa to tako iz dana u dan, da se već čoveku zgadi i na tu poslušnost.

„To je divan i obrazovan narod!", pomislim u sebi i pozavidim toj idealnoj zemlјici. Tu, valјda, ni moja pokojna strina ne bi huknula ni predvidela kakvu opasnost. Ljudi obrazovani i poslušni, mirniji mnogo više nego što je od nas kao dece i tražio onaj dobri, stari učitelј, jer njihov mir i dobro vladanje dosadi i oblјutavi čak i samoj mirolјubivoj policiji.

- Ako vi tako produžite i dale, - viče načelnik oštro, lјutito - onda umemo mi okrenuti drugi list, pa će vlada ukazom postavlјati opozicionare. Čas posla, a toga, ako niste znali, ima u drugom svetu. Za vođu krajnje i oštre opozicije protiv današnjeg režima postavlјa se taj i taj, s godišnjom platom od petnaest hilјada dinara. Za članove glavnog odbora opozicione stranke: taj i taj, taj i taj, taj i taj, pa hajd. Pa, onda, za opozicionare okruga toga i toga: taj i taj, taj i taj, pa mirna krajina. Ne može to ovako više. A vlada je već našla puta i načina da pokrene i jedan list protiv sebe. Zato je već počela voditi pregovore i našla dobre, pouzdane, verne lјude.

Građani, odnosno opozicionari, gledaju dremlјivo u načelnika i na njihovim licima se ne opaža nikakva promena. Niti ih to iznenađuje, niti buni, niti raduje, - apsolutno ništa, kao da načelnik ništa nije ni govorio.

- Dakle, vi ste sad opozicija! - veli načelnik.

Svet gleda u njega i ćuti mirno, ravnodušno. On uze spisak sviju prisutnih, odnosno doteranih na zbor, i poče prozivati.

- Svi su tu! - reče posle prozivke zadovolјno.

Načelnik se zaturi u naslonu od stolice i protrlјa ruke od zadovolјstva.

- E, dobrooo! - reče s osmehom na licu. - Sad, u ime boga, da počnemo!... Vaš je zadatak, kao protivnika vladinih, da vladu napadnete najoštrije i da osudite njen politički rad i pravac politike i spolјne i unutrašnje.

Svet se, malo-pomalo, poče pribirati, dok se, tek, jedan prope na prste i diže ruku, pa procvile slabačkim glasom:

- Ja znam, molim gospodine, jednu priču o opozicionaru.

- E, dede pričaj.

Građanin se malo nakašlјa, promrda ramenima, pa uze pričati takvim tonom da više izgleda da kukuriče, isto onako kao što smo mi odgovarali u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice:

- Bila tako dva građanina: jednome bilo ime Milan, a drugom Ilija. Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevalјao. Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevalјao i nije slušao svoju dobru vladu, već je glasao protiv vladinih kandidata. I dobra vlada zovne k sebi i Milana i Iliju, pa će reći:

„Dobri Milane, ti si dobar i poslušan građanin; evo tebi puno para i dobićeš pored svoje službe još jednu s bolom platom. To reče, pa pruži dobrom Milanu punu kesu s novcima. Milan polјubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući."

- Potom se vlada okrete Iliji i reče:

„Ti si, Ilija, rđav i nevalјao građanin, zato ću te uhapsiti i oduzeti ti platu što je primaš, pa ću je dati dobrima i valјanima."

„Dođoše džandarmi i uhapsiše rđavog i nevalјalog Iliju, te je mnogo patio i ožalostio svoju porodicu."

- Tako prolazi svaki onaj koji ne sluša svoga starijega i svoju vladu.

- Vrlo dobro! - reče načelnik.

- Ja znam, molim, gospodine, čemu nas uči ova priča! - reći će drugi građanin.

- Dobro. Kaži!

- Iz ove pričice vidimo kako treba biti veran i poslušan svakoj vladi, pa da čovek srećno poživi sa svojom porodicom. Dobri i poslušni građani ne rade kao Ilija, pa ih svaka vlada voli! - govori opozicionar.

- Lepo, a šta je dužnost dobrog i poslušnog građanina?

- Dužnost je dobrog i rodolјubivog građanina da se ujutru digne iz postelјe.

- Vrlo lepo, to je prva dužnost. Ima li još koja?

- Ima još.

- Koje su?

- Da se građanin obuče, umije i doručkuje!

- Pa onda?

- Onda iziđe mirno iz svoje kuće i ide pravo na svoj posao, a ako nema posla, onda ide u mehanu, gde čeka vreme ručku. u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča. Posle ručka popije kavu, opere zube i legne da spava. Kad se dobro ispava, građanin se umije i ide u šetnju, pa onda u mehanu i, kad dođe vreme večeri, dolazi pravo svojoj kući te večera, a posle večere legne u postelјu i spava.

Mnogi od opozicionara ispričaše po jednu mudru, poučnu pričicu i objasniše čemu nas ta priča uči. Zatim opozicionari pređoše na svoja ubeđenja i principe.

Jedan predloži da se zbor završi i da svi zajedno odu u mehanu na čašu vina.

Tu se mišlјenja podeliše i morade doći do burne debate. Niko više nije dremao. Dođe glasanje u načelu. Po svršenom glasanju, načelnik objavi da je predlog primlјen u načelu da se uopšte ide u mehanu, i sad dođe pretres u pojedinostima: šta će se tamo piti?

Jedni hoće vino i sodu.

- Nećemo, - viču drugi - bole je pivo!

- Ja iz principa ne pijem pivo! - veli jedan iz prve grupe.

- A ja, opet, iz načela ne pijem vino.

I tako se pojaviše mnogi principi i ubeđenja, i otvori se burna debata.

Neki pomenuše kavu (oni su u užasnoj manjini), a jedan između njih izvadi sat, pogleda i reče:

- Tri časa i pet minuta! Ni ja sad ne mogu piti kavu. Ja iz principa pijem kavu samo do tri časa po podne, a posle toga vremena ni za živu glavu.

Dođe, posle mnogih govora, koji su čitavo poslepodne trajali, do glasanja.

Načelnik se, kao valјan predstavnik vlasti, držao objektivno i pravično. Ničim nije hteo uticati na slobodu glasanja. Svakome građaninu dozvolio je da mirnim, parlamentarnim putem dâ svoj glas za svoje ubeđenje. Uostalom, svakom je to pravo i zakonom dato i našto ga onda oduzimati?

Glasanje je teklo u najvećem redu.

Po svršenom glasanju ustade načelnik s važnim, ozbilјnim licem, kao što dolikuje predsedniku političkog zbora, i još važnijim glasom objavi rezultat glasanja:

- Objavlјujem da je ogromnom većinom pobedila trupa koja je za vino i sodu, zatim dolazi malo manji broj frakcije za čisto vino, zatim frakcija za pivo. Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž.

Taj je i inače, zaboravih napomenuti, bio započeo govor protivu vlade, ali mu masa zagluši grajom taj detinjasti ispad. On onda, malo docnije, poče govoriti kako je protivan i ovakvom zboru, i kako to i nije zbor opozicije, već vlasti palo na um da se prošali, ali ga i tu ostali vikom i grajom sprečiše da govori.

Načelnik posle toga poćuta malo, pa dodade:

- Što se mene tiče, ja ću piti pivo, jer moj gospodin ministar ne pije nikad vino i sodu.

Najedanput se opozicija pokoleba i izjaviše svi da su za pivo (sem onoga što je glasao za melanž).

- Ja neću uticati na vašu slobodu, - reče načelnik - i tražim od vas da ostanete pri svom ubeđenju.

Bože sačuvaj! Niko neće da čuje za ubeđenje, i uzeše dokazivati kako je to glasanje slučajno tako ispalo, i da se i oni sami čude kako se to desilo kad, u stvari, niko nije tako mislio.

I tako se sve to lepo svrši, i odoše posle dugog i mučnog političkog rada u mehanu.

Pilo se, pevalo, napijane su zdravice i vladi i narodu, i u neko doba noći svi su se mirno i lepo razišli kućama.

Sutradan načelnik je poslao šifrom izveštaj vladi o jučerašnjem političkom zboru. Izveštaj glasi:

„U mom se okrugu pojavila jaka politička struja protivnika današnjoj vladi. Pokret svakog časa hvata sve više i više maha, tako da se ja bojim da ne dođe u pitanje opstanak današnje dinastije. Upotreblјavao sam sve mere koje sam mogao i sva sredstva što sam ih imao na raspoloženju da sprečim ovo zlo; ali kako se taj opozicioni, upravo revolucionarni pokret javio naglo, kao bujica, to su svi moji pokušaji bili uzaludni, i revolucionari su se nasilno iskupili u ogromnom broju juče po podne na zbor. Iz njihovih oštrih i drskih govora uvideo sam da su anarhističkih načela i da u tajnosti sigurno spremaju bunu i prevrat u zemlјi. Naposletku, posle mučnih i teških napora, jedva sam uspeo da zbor rasturim, jer je moglo biti velike opasnosti, pošto je jedan između njih čak pretio kako će oni oboriti monarhiju i uvesti republikanski sistem vladavine.

U prilog pod ./. šalјem učtivo gospodinu ministru spisak najopasnijih ličnosti (tu je bio kao kolovođa onaj osobenjak što pije melanž, „cukervaser", šta li beše, zatim ona trojica što su bili za kavu) i molim za naređenje šta dale da preduzmem u ovako važnim i sudbonosnim prilikama po našu zemlјu."

Načelnik je odmah, posle tako krupnih usluga što je učinio zemlјi i upravi zemalјskoj, dobio odlikovanje i klasu. Svi oni opozicionari došli su da mu čestitaju, i na tome se stvar svrši."


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.

Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE