Banja
Danas se na banje gleda kao na sastavni deo života ljudi. Kako interesovanje i svest o fizičkoj dobrobiti raste, spa terapija je postala popularna među potrošačima i preporučuju je mnogi lekari specijalisti. Banje su  postale važna kulturološka sila, uticajna ne samo na to kako korisnici upravljaju svojim zdravljem, izgledom i stresom, već i na to kako se socijalizuju, spiritualizuju, putuju i rade...

Šta znači termin spa/banja?
Ovaj termin je uveden još kod starih Rimljana tokom Hipokratove ere, 400 godina p.n.e. Spa je akronim za latinsku sintagmu Solus Per Aqua (lečenje korišćenjem vode), gde su se mlazevi tople vode izručivali na tela rimskih legionara izmorenih borbom, pružajući im tako oslobađanje od iscrpljenosti, kao i zalečenje rana i ožiljaka zadobijenih u borbi.
Banje su entiteti koji se bave povećanjem ukupnog blagostanja kroz različite profesionalne usluge koje podstiču obnavljanje uma, tela i duha. Ova definicija je usvojena kako bi podržala izvorno značenje termina banja/spa – „isceljenje kroz vodu“. Tretmani na bazi vode mogu uključivati razne obloge tela, pilinge tela, kupke i ostalo.

Šta je zdravstveni turizam?
Zdravstveni turizam je termin modernog doba koji susrećemo u svakodnevnoj terminologiji turističkih agencija i medija i koji opisuje brzo-rastuću praksu putovanja preko regionalnih i međunarodnih granica radi ostvarivanja usluga zdravstvene zaštite Zdravstveni motiv je evolucijski gledano bio prvi motiv privremene promene domicilnog okruženja, a povećevanjem svesti ljudi o značaju zdravlja, svi su izgledi da će on i u skorijoj budućnosti ponovo zauzeti primat, bez obzira da li je reč o preventivi, rehabilitaciji ili kurativi.

Šta je wellness turizam?
Wellness je reč nastala iz engleskog jezika koja znači osećeti se dobro, zdravo. Wellness ne podrazumeva samo fizički napor već akcenat stavlja i na poboljšanje duhovnog stanja, koncentracije i uopšte načina života.
Prema istraživanjima, 80% bolesti od kojih danas ljudi boluju i umiru povezano je sa stresom, to su takozvane menadžerske bolesti. Najefikasnije rešenje ovog zdravstvenog pitanja bio bi celoživotni odmor, ali za one koji moraju da rade i žive u urbanim sredinama, jedno od mogućih rešenja je wellness antistres program. U mnogim zemljama ovo podrazumeva osim raznih duhovnih tehnika i edukativne programe koji podučavaju kako se boriti sa stresom, kako se zdravije hraniti itd. Pored masaža, pedikira, manikira, aromaterapija i bioaktivnih terapija, wellness program razrađuje Burnout skalu – stepen energetske iscrpljenosti posle napornog radnog dana.
U razvijenim zemljama gde se vodi računa o ljudskom kapitalu, svako ko je po ovoj skali preforsiran, odmah se šalje u wellness cenar kako bi povratio energiju i nastavio da daje maksimum na radnom mestu. Ovi centri svoju popularost duguju zapravo trci za profitom, jer samo zadovoljan čovek može biti i uspešan.

Dakle, wellness program treba da obezbedi četiri elementa:
- telesne aktivnosti
- zdravu ishranu
- duhovne aktivnosti
- ličnu relaksaciju

Wellness turizam se posmatra kao podkategorija zdravstvenog turizma. Može se definisati kao zbir svih odnosa i fenomena koji su rezultat promene lokacije i mesta boravka od strane ljudi, i nameri da se unaprede, stabilizuju i ponovo uspostave fizičko, mentalno i socijalno zdravlje korišćenjem zdravstvenih usluga, pri čemu mesto odsedanja nije stalno mesto stanovanja ili rada tih ljudi. Njihovi zahtevi su usmereni na obiman pakt usluga koji uključuje: fizičku aktivnost, negu lepote, zdravu ishranu, dijetalni režim ishrane, relaksaciju i mentalnu aktivnost kroz edukaciju.

Iako postoji jasna razlika između wellnessa i lečenja u praksi je teško odrediti demarkacionu liniju između ova dva pojma. Na strani tražnje pretpostavljamo da za wellnessom tragaju isključivo „zdravi“ ljudi čiji je osnovni cilj prevencija, očuvanje i unapređenje zdravlja. Međutim, sami wellness gosti koriste usluge koje su veoma slične uslugama koje imaju „gosti na lečenju“. Još je teže odrediti demarkacionu liniju na strani ponude. Naime, različite zahteve može da ispuni jedan isti opslužitelj korisnika. Međutim, wellness hoteli moraju imati zdravstvenu strukturu velikog opsega, ali i zadovoljavajući dijapazon usluga za individualnu negu gostiju.

Područje opštine bogato je i mineralnim vodama. Do sada su izvršena istraživanja na lokalitetu u Brusu, Sudimlju i Žarevu. Iza sadašnjeg zdanja Doma kulture nalazi se izvor mineralne vode iz kog sa dubine od 700 metara teče 8 litara vode u sekundi čija je temperatura  konstantna tokom cele godine i iznosi 240 C.

Pored mineralnih svojstava ove vode imaju i lekovita svojstva naročito kod lečenja kožnih bolesti i bolesti unutrašnjih organa. Zbog svojih fizičkih i hemijskih osobina mineralna voda u Brusu može se koristiti kao dopunsko sredstvo za lečenje  kod oboljena kao što su hronični gastritis, duodentitis, oboljena želuca i creva, hronični holecitis, hronično oboljenje jetre, oboljenje bubrega i mokraćnih puteva i druge.

Kakva je sociološka slika u Brusu?
Trend smanjenja populacije u rurarlnim područjima i njihova migracija ka velikim gradovima nije zaobišao ni opštinu Brus. I uprkos za sada pozitivnom prirodnom priraštaju broj stanovnika opada. A zašto?
Ovakvu situaciju prouzrokuje veliki odliv, prevashodno mladog i radnosposobnog, stanovništva ispod 30 godina starosti. Ovakvo negativno kretanje stanovništva izazvano je dvema pojavama: odlaskom mladih ljudi u dobi od 15-19 godina na školovanje u neki od srednjškolskih ili univerzitetskih gradskih centara, ili odlaskom stanovništva u dobi od 19-30 godina u neki od većih gradskih centara u zemlji ili izvan nje, radi pronalaska boljeg posla i obezbeđenja boljih životnih uslova. Stanovništvo iz prve grupe se u znatnom broju zadržava u gradovima u kome se obrazuje, posle završetka obrazovanja gde pronalazi posao i time trajno napušta opštinu prebivališta.

Ovakav negativan trend prouzrokovan je i pogoršanjem uslova za zapošljenje mladih u matičnoj opštini, do čega su dovele neuspešne privatizacije lokalnih, nekada, jako uspešnih preduzeća, loša agrarna politika na nivou države s obzirom da je većina stanovništva opštine orijentisana ka poljoprivrednoj proizvodnji, nemar i nezainteresovanost lokalne samuprave kao i izostanak bilo kakvog vida podrške ljudima koji se obrazju u nekom od vanmesnih centara, koji se ogleda u nedostatku želje i nesposobnosti da se mladim obrazovanim ljudima ponude bilo kakvi vidovi finansijskog stipendiranja za vreme obrazovanja ili usavršavanja ili radna mesta i značajnije funkcije u okvirima ekonomskog i društvenog života matične opštine. Umesto ovakvog očekivanog i pozitivnog trenda, zabeležen je suprotan, negativan trend koji se jako loše odražava po lokalnu ekonomsku i socijalnu situaciju.

Naime, došlo je do poremećaja, kako u starosnoj, tako i u obrazovnoj strukturi stanovništva koje je zapošljeno prevashodno u javnim sektorima i institucijama lokalne samouprave, gde recimo imamo veliki broj zaposlenih stanovnika sa neadekvatnim, nepotpunim ili nerelevantnim obrazovanjem na pozicijama koje su od vitalnog ili upravljačkog značaja za lokalnu socio-ekonomsku politiku, veliki broj informatički nepismenog stanovništva na pozicijama koje zahtevaju visok nivo informatičkog i softverskog obrazovanja (što je jako izraženo u sektoru urbanističkih i arhitektonsko-građevinskih odseka lokalne samouprave) kao i negativan trend reaktivacije penzionisanog stanovništva na upravljačke funkcije, stranačko-političkog zapošljavanja kao i monopola i netržišnog ponašanja lokalnih moćnika.

Usled navedenih činjenica i opisanog stanja, jasno se mogu uočiti glavni  sociološki problemi koji u prevashodnoj meri direktno pogađaju dve starosne grupe – mlade koji migriraju i stare kojih ima najvise.

Već izneti problemi i demografska kretanja mlade populacije jasno definišu uzroke i posledice smanjenja broja mladih koji imaju stalno prebivalište na teritoriji opštine. Međitim, ipak onaj procenat mladog stanovništva koji ostaje na teritoriji opštine se suočava sa raznim problemima poput nemogućnosti zapošljavanja, neadekvatnih vidova socijalizacije, loših ili nemogućih uslova rekrecije i kvalitetnog iskorištavanja slobodnog vremena. U lokalnom žargonu ovaj sloj stanovništva sebe naziva „bruskim getom“ ali ne u onom implicitnom obliku etničke ili teritorijalne određenosti već u smislu sveobuhvatne loše lokalne situacije koja sociološki i psihološki konstantno stvara pritisak na ovaj sloj stanovništva što u krajnjoj meri može da rezultira pojavom delikventnih ili devijantnih pojava u odnosu na kontekst male sredine.

Grupa koju čine pripadnici starog sloja stanovništva takođe se susreće sa različitim problemima koji se u najvećoj meri baziraju na nemogućnosti zadovoljenja potreba socijalizacije i kvalitetno provedenog slobodnog vremena. Iako postoji udruženje penzionera sa svojim klubom kao i organizovana sekcija starih zanata i gastronomska sekcija koju uglavnom pohađaju pripadnici ovog društvenog sloja, pokazalo se da to ipak nije dovoljno s obzirom na brojnost ove populacije. Aktivacijom ove široke grupe korisnika kroz zanimljive pa čak i društveno korisne vidove aktivnosti  mogao bi u potpunosti biti rešen njihov problem izolacije, osećaja zapostavljenosti i bezznačajnosti a slobodno vreme kvalitetno upotpunjeno, kao i ponudom i uvođenjem novih javnih sadržaja socio-inkluzivnog karaktera.

U globalu, kako bi se opšte socio-ekonomsko stanje popravilio neophodno je revitalizovati kompletnu ekonomiju sredine kroz kvalitetne strategije razvoja, i pametne i dalekoročne planove. Naravno, revitalizacija ekonomije na prvom mestu bi uslovila i revitalizaciju i poboljšanje društvenog života ali paralelno sa time, trebalo bi raditi i na samostalnom revitalizovanju žižnih tačaka (dnevnih i periodičnih manifestacija) socijalizacije, poboljšanja postojećih i umrežavanja sa onim u širem kontekstu. Za malu sredinu o kakvoj je reč, generator poboljšanja sveukupnog socio-ekonomskog stanja, može u krajnjem slučaju biti i pojedinačan višefunkcionalni objekat koji će se ponašati kao centruifugalni epicentar lokalnog područja ili pak multifunkcionalni kompleks prostorno razuđen kroz obuhvat cele teritorije grada, koji je moguće realizovati kroz faze a čiji bi cilj bio svojevrsno brendiranje teritorije koje bi omogućilo održivi napredak i razvoj.

...Kada je Feliks Kanic putovao kroz Srbiju 1860.godine, zabeležio je o Brusu: „Brus je varošica grupisana oko svoje nove škole i bele crkve“.  Da li Brus i danas pamtimo samo kao „varošicu oko bele crkve“, mada crkva više nije bele boje? I da li to znači da do danas nismo napredovali i izgradili ni jedan javni objekat koji bi simbolisao napredak grada i autentični brend? 
Za početak, možda bi to mogla da bude baš Bruska Banja...
S.Gmijović


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Milica. 78617431
Mi u Brusu banju i imamo.
| 0 0
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE