U Srbiji su uvoz i gajenje genetski modifikovanih organizama zabranjeni, ali postoji mogućnost da se pod pritiskom ta odluka promeni. Slobodan promet svom robom, pa i GMO uslov je za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Nacija vrlo malo zna o takvoj hrani, što uvećava već prisutno nepoverenje, slažu se gosti emisije "Oko". 

O genetski modifikovanim organizmima u Srbiji se nije mnogo govorilo, niti se o njima zna dovoljno, pa ne čudi što je javnost podeljena kada je reč o puštanju takve hrane u promet, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.

"Nema pouzdanog dokaza ni da su genetski modifikovani organizmi štetni, ni da nisu štetni po ljudsko zdravlje", tvrdi Milovanović i dodaje da je tema vrlo osetljiva i da se u svetu vode žestoki sukobi mišljenja između "Evropske unije, koja je restriktivna po pitanju genetski modifikovane hrane i Sjedinjenih Američkih Država, koje zagovaraju takvu proizvodnju."

"Zakon u Srbiji je restriktivan i on je čak i iznad zakona Evropske unije, jer on u potpunosti onemogućava uvoz i gajenje GMO", objašnjava Milovanović. "Genetski modifikovana hrana moći će da se nađe na domaćem tržištu, samo ako se zakon bude promenio i ako to resorno ministarstvo odobri."

Deo stručne javnosti protivi se promeni zakona. Pozivaju se na rezultate istraživanja u Francuskoj koja su trajala dve godine i koja pokazuju da "genetski modifikovana hrana izaziva degenerativne promene i sterilnost."

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da bi odobravanje gajenja takve hrane u Srbiji negativno uticalo na ekonomiju zemlje.

"Srbija bi morala da izdvaja 100 miliona evra samo za nabavku genetski modifikovanog semena kukuruza. A šta je sa ostalim kulturama? Što je to nama potrebno?", zaključuje profesor.

Suprotno tom mišljenju, dr Jovanka Miljuš Đukić iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu kaže da rezultati nisu dokazali da takva hrana nije štetna za upotrebu.

"Stručna javnost ne prihvata rezultate pomenutog istraživanja, jer je soj pacova koji je korišćen u istraživanju podložan tumoru, bez obzira na to čime se hrani, a i kontrolni uzorak koji nije hranjen genetski modifikovanim organizmima je mali", dodaje Miljuš Đukić.

Profesor Ševarlić kaže i da je, uprkos zabrani proizvodnje genetski modifikovane hrane, u Srbiji ove godine "pet hiljada hektara bilo zasejano genetski modifikovanom sojom."

U resornom ministarstvu tvrde da se uvoz hrane strogo kontroliše, ali ne negiraju da se GMO ipak ponegde može naći.

"Kada naša inspekcija pronađe neke parcele sa GMO, mi naređujemo uništavanje, ali da li se i mimo toga na tržištu genetski modifikovane biljke nađu? Moguće je", objašnjava Milovanović.

izvor:rts.rs

GMO izaziva
* alergije
* pad imuniteta
* dijareju
* hronične upale creva

Sumnja se da izaziva

* Morgelonsovu bolest (Osoba izgleda kao da je prekrivena krljuštima)
* prenošenje degenerativnih promena na potomstvo
* kancere
* sterilitet

Žil Erik Seralini i kolege sa Kaenskog univerziteta tvrde da su laboratorijski pacovi hranjeni GM kukuruzom NK603 (genetski izmenjenim tako da bude otporan na sredstvo protiv korova „raundap“), ili pili vodu „obogaćenu“ „raundapom“, umirali ranije nego pacovi iz kontrolne grupe, koji su normalno hranjeni, prenela je novinska agencija Rojters.

Životinje na „GM ishrani“ su često patile od tumora dojke i teških oštećenja jetre i bubrega. Među mužjacima je ranije nego što je uobičajeno uginulo 50 odsto životinja, a među ženkama 70 odsto, dok je u kontrolnoj grupi taj procenat iznosio 30, odnosno 20 odsto.

Kritičari GM useva ističu da svet u najmanju ruku ima ograničene informacije o njihovom dugoročnom uticaju, budući da postoje tek nešto više od 15 godina.

 

 


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE