Brzak* je iz Vlajkovaca otišao na područje današnjeg sela Brzeća, po kome je, kao i brzoj reci, selo dobilo ime Brzeće.

Po drugom kazivanju, Brzeće je dobilo ime na sledeći način: knez Lazar je za odlazak u boj sa Turcima na Kosovu polju uputio poziv Raščanima da u što većem broju pođu, kako sa junacima taki i sa konjima i da preko Kopaonika siđu u Kruševac.

Raščani su se u velikom broju okupili na ravnom polju kod Raške i tu tri dana mislili da li da prihvate poziv kneza i pođu u boj. Posle silna misla ipak su odlučili da ne odu u boj na Kosovo. Od silna misla na ovom polju ovo mesto je tada prozvano i danas nosi ime – Mislopolje.

Ipak, jedna grupa Raščana odlučila je da sama pođe na Kosovo i tako se odazovu pozivu kneza. Ta grupa odvažnih ubrzo je stigla do mesta današnjeg Brzeća, gde se  račva put prema Blaževu i Kruševcu. Pošto su znali da su već zakasnili na zborno mesto u Kruševac, jedan je predložio da idu prečicom, preko današnjeg Blaževa, zatim Merćeza i Kuršumlije pa da se negde oko Prepolca nađu sa Lazarevom vojskom. I ovaj je uporno govorio: „Ovamo, brže će da stignemo...“. I tako su otišli preko Brzećeg puta, pa se veruje da je od reči brže će... i nastala reč i ime selu – Brzeće.

Teško je reći koja je familija najstarija. Brzak se smatra osnivačem, a Dobrodolci su ovde došli iz Crne Gore pa su se najpre naselili na mesto zvano „Dobrodolje“ da bi kasnije prešli na današnju lokaciju. Kostići (koje još i nazivaju Galovićima) došli su iz Graševaca a nastali su po pretku Kosti, koji je ovamo došao iz Sjenice, krajem XVIII veka.

Tatići takođe potiču iz Crne Gore, kada su odjednom došla petorica braća – Tata,Iveza, Stevo, Filip, Šinda. I ova braća su se raselila, pa je Tata ostao u Brzeću i tako nastala familija Tatića; Iveza je otišao u Grabovnicu i tamo su nastali Ivezići, Šinda je otišao u Bozoljin i tamo su nastali Šindići, a Stevo je otišao u župsko selo Lesenovce i tamo su nastali Stevovići.

Po Jefti i Jaći nastale su familije Jeftića, odnosno Jaćovića. Za Jaćimoviće kažu da su došli iz Skadra na Bojani a onda jedni produžili za župsko selo Parčin, a rodbinska veza u Brzeću im je familija Jovanovića. Mitrovića iz Brzeća imaj i u župskom selu Popovci.

Godine 1866. Brzeće je imalo 41. poresku glavu, a 1925. samo 27 domaćinstava sa 205 stanovnika. U popisu 1991. selo ima 60 domaćinstava sa 251 stanovnikom.

*za detalje o tome ko je Brzak pročitajte legendu o Vlajkovcima.
Legende bruskog kraja - Z. Kostić


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.

Legende Bruskog kraja:

Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE