Posle kosovskog boja i turske pobede Turci su se ponašali ne samo nasilnički i krajnje nehumano sa narodom i svim njegovim duhovnim vrednostima, već su svojom prljavštinom svakog trenutka pretili da izazovu brojne zarazne bolesti. Ubrzo se ovaj strah u narodu i obistinio.

Poveća grupa turskih vojnika, koja je iz Azije došla u kruševački kraj da obezbeđuje granice i da štiti age, begove i druge, prenela je kugu, pa je pored Ravni stradalo i selo Trebotin, u  kruševačkoj opštini. Ovo selo se tada zvalo – Staro selo. Baba Pauna iz Globodera. Susednog Trebotina, koja je živela 126 godina (!) svojevremeno je pričala kako su višečlane porodice, čitave zadruge, uveče lepo večerale i polegale na spavanje, a da se ujutru niko živ nije probudio i niko nije ostao da otvori vrata, da upali sveću, sahrani... 

Oni koji su uspeli da se iz Trebotina spasu bezglavo su bežali što dublje u šume Kopaonika, pa su jedni došli čak do današnje Krive Reke i sela Raklje, u aleksandrovačkoj opštini. Pršići iz Trebotina smatraju se prvim stanovnicima Krive Reke i Raklje. I kada su se izmeđusebe raspitivali, prilikom susreta, gde se ko skrasio, za Pršiće su obično govorili:

„Pršići su (po deda Prši) gore, na kraju, kod jedne krive reke i tamo dole kod jedne velike vratnice (danas Vratara).

Pošto su bili sigurni da je opasnost od kuge prošla, posle dužeg vremena, jedan broj Pršića se ponovo vratio na stara ognjišta u Trebotin, dok su drugi otišli u današnji Donji Stupanj, a jedni su ostali u Krivoj Reci. Možda će to biti čitaocima interesntno, da najkraće kažemo i legendu Trebotina. Selo je dobilo ime po trebljenju naroda od kuge, po istrebljenju.

Mesto Kriva Reka je odvnina poznato po svojoj crkvi – bogomolji – Sveti Petar i Pavle, a slavi se sveti Ilija 2. Avgusta koja je građena početkom XVII veka (1618-1620). Naravno, tada je od Turaka bilo veoma teško dobiti odobrenje za podizanje crkve, iz razumljivih razloga – da se Srbi ne bi okupljali i dogovarlai o davanju otpora Turcima. Ali neki pop Vuksan koji je bio veoma mudar i intreresantan čovek, i spolja i u duši, bio je zarastao u kosu, bredu i brkove, da mu se lice teško videlo, ali je bio pun duha. I pop Vuksan odluči da sam pođe lično u Carigrad i zamoli turskog cara za odobrenje. Tako je i bilo.

Kada je stigao u Carigrad, car je Vuksana rado primio, pa ga je na dvoru zadržao za večeru.

Kad je video kako je Vuksan sav zarastao u kosu hteo je da se s njim našali, pa i da ga ismeje, jer mu kašika ne može doći do usta. Car naredi da se pop Vuksan posluži medom. Naravno, Vuksan je shvatio o čemu se radi, te uze i prste na ruci omedi i stavi u usta, a onda uz pomoć meda zagladi bradu i brkove pa se lepo i slatko navečera da mu je bilo dosta do Krive Reke. Naravno, dobio je carev ferman da podigne crkvu.

Kod krivorečke crkve ima nekakav grob u kome počiva Radosav Jerac, koga su navodno ubili hajduci. Radosav je, kaže legenda, bio grdosija od čoveka, jer je istovremeno mogao oboriti petoricu ljudi. On je hajdukovao zajedno sa svojom ženom, koja nije imala dece, a oružje je nosila kao ostali hajduci.

Pošto je Radosav Turcima zadavao strah i trepet, ovi su debelo potplatili hajduke zlatom da Radosava u pogodnoj prilico likvidiraju. Tako je i bilo. Nisu smeli to da učine na spavanju ili iz zasede, već to obično biva – na prevaru i opkladu. Kladili si se s Radosavom da ga mogu obrijati nožem. I dok je jedan počeo da ga sapuna, ovi drugi su sleđa jurnuli puškama i Radosava tako ubili.

Radosavljeva žena je tada otišla u manastir Studenicu i donela ploču od 11 velikih čovečijih stopa, prema njegovoj veličini, te Radosvu stavila na grob.

Na krstu je urezan samo Radosav sa velikim brkovima, sa dve male puške i fišeklijama za municiju. Zatim je Radosavljeva žena otišla u neku varoš, legendi nepoznatoj.

Prema legendi sela Grabovnice, kod crkve u Krivoj Reci sahranjen je Mali Radojca, opevan kao junak u narodnimpesmama, inače sin Malog Marjana iz Grabovnice kod Brusa. Radojca je bio hrabar do bezumlja u borbi protiv Turaka.

Kriva Reka je 1886 godine imala 65 poreskih glava, a popisom iz 1991.registrovano je 155 domaćinstava sa 771 stanovnika,.

Nešto o familijama. Pršiće smo već pomenuli ranije, a Rilaci su ovde došli sa Javora, a onda ubrzo produžili za Suboticu i Zleginje. Krpići su otišli u Ribare, Ravni, Majdevo, Ljubince, Toplicu, dok su Popovići našli posed u Trnavcima. David je iz Krive Reke otišao u Vitkovo i tamo je nastala familija Davidovića. Rilaci su još otišli i u Parčin, a  Kljajći iz Crne Gore u Krivu Reku a onda u Tuleš, zajedno sa nekima iz familije Jovanovića, a iz Đorđevića otišli su u  Zleginje. Glišići su preko Krive Reke produžili za Dašnicu i tamo ostali.

Kriva Reka ima i svoje zaseoke, pa se 1866. godine spominje Bačevac sa 6 poreskih glava, Vrekići sa 1, dok je Mačkovac imao 16 poreskih glava. Mačkovac su osnovali prvi doseljenici iz Mačkovca kod Kuršumlije, a prvi je bio neki Pera koga su zbog malog rasta zvali Perić, pa otuda familija Perić, a i Vrekići su iz Kuršumlije odnosno Mačkovca.
Legende bruskog kraja - Z. Kostić


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.

Legende Bruskog kraja:

Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE