Za selo Ravni u narodu se najčešće kaže – ako je ono ravno onda nigde brdo nema! Geografski položaj i konfiguracija zemljišta u ovom slučaju nemaju nikakvih dodirnih tačaka oko dobijanja imena.

U vreme vladavine Turaka Srbijom, turski vojnici su svojom prljavštinom u svakoj sredini bili stalna opasnost da izazovu zarazne i druge bolesti. Od toga je srpski narod mnogo strepeo i nastojao da izbegava svaki kontakt sa Turcima.

 Ipak, zla sudbina je selo Ravni zadesila. Poveća grupa Turskih vojnika je iz Azije na prostore Kruševačkog kraja (Trebotin i Ravne) donela kugu. Grupa Turaka koja je ostala da obezbeđuje i carinarnicu koja se nalazila kod Jankove klisure, toliko je kugom zarazila selo da ga je takoreći sravnila sa zemljom.

Pošto se bolest povukla i ova okolina ponovo postala zdrava za život ljudi, pa kad su podignute prve kuće u znak sećanja na pustoš i sravnjivanje naroda sa zemljom, selu nadenuše ime Ravni. Godine 1866 Ravni je bilo zaseok Razbojni i imalo je 21 poresku glavu, a 1925. godine postaje selo i ima 42 domaćinstva sa 247 stanovnika. Sada Ravni ima 73 domaćinstva i 276 stanovnika. (1991. godina)

Carina

Širi prostor današnje raskrsnice puteva za Blace i Brus, kao i Niš i Prištinu, u narodu je poznat pod imenom – Carina. Ovde se i danas nalazi „Carinska česma“, koju posebno koriste vozači putničkih i drugih vozila, radi osveženja.

Na ovom prostoru se nekada nalazila carinarnica na granici između Srbije i Turske, a kasnije je preseljena na Prepolac, kada je pomerena i granica. Po carinarnici i mesto je ostalo Carina. Malo dalje u Jankovoj Klisuri, nalaze se ostaci kakve kule koja se zove Grad.
Legende bruskog kraja - Z. Kostić


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.

Legende Bruskog kraja:

Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE