Postoji puno legendi o nastanku imena pojedinih gradova, sela, zaseoka... i svaka od njih je priča za sebe, ali danas je pred vama jedna koja će vas definitivno ostaviti bez daha - Legenda o zaseoku Pačići, u selu Vlajkovci kod Brusa.
Legendu o svom zaseoku Pačići, u selu Vlajkovci, ispričao nam je meštanin Slavko Milićević:
“Naša legenda kaže da je u vreme kada je zemljicu Srbiju gazila turska noga i poštovala se njihova pravila i zakoni, na jedan proplanak podnu Runtačkih šuma na istočnom delu Kopanika (sadašnje selo Vlajkovci - zaseok Pačići).
Bežeći od turaka iz drugog dela Srbije, jer im je dosta štete naneo i glava posekao, doselio se sa svojom porodicom čovek koga su zvali "Pača".
Njegovu porodicu je činila verna supruga Ružica i četri maloletna deteta, tri sina i najstarija među njima kći koja se zvaše Rosica.
Na tom predivnom proplanku Pača se nastani i odluči da od sad vodi miran život, daleko od svih i da se posveti svojoj porodici u kraju gde je bio nepoznat tadašnjim žiteljima i gde za njegovu prošlost niko nije znao "ili gotovo da niko nije znao".
Naime živeo je on tu i radio, izgradio sebi i porodici kuću u kojoj su živeli, podigao štala i obora koji behu puni stoke i tako trajalo je to desetak godina, sve beše u najboljem redu do jednog sparnog avgustovskog dana.
Pača je kao po običaju radio u polju blizu kuće, sinovi mu behu izgnali stoku na pašnjake podno Runtačkih šuma, a Ružica mu verna ljuba rublje beleše a tada već odrasla kći prelepa Rosica u sedamnastoj godini već, vodu majci sa obližnjeg izvora prenosila.Kada se na prevoju ispred Pačine kuće iz pravca Šošićkih karaula i Runtačkih šuma pojaviše dva konjanika, behu to dva trgovca koja se uputila iz daleka da poslove s' turcima prave.
Opijeni avgustovskim suncem i umorni od daleka puta odlučiše da u Pačin dom svrate i speru suva grla lednom vodom a i možda će se kod domaćina koje parče proje naći da preseku glad makar na kratko, jer im njihove zalihe što ponese pri kraju behu.
Tako i učiniše.
U Pačine avlije uđoše i Pača im pruži gostoprinstvo, ponudi im hranu i piće što se tada u kući našlo. Posle kraćeg vremena zadovoljni trgovci se Pači zahvaljivaše i zadovoljni put nastaviše.
Čim su trgovci za breg zašli Pača dozva Ružicu svoju pa joj reče na brzinu da nešto stvari spakuje i sa Rosicom u Runtačke šume beži kod sinova svojih, a on će sam turke dočekati i sa njima stvar raspraviti.
"Crni Pača šta to zboriš, kakvi turci odkud sad to" upita ga Ružica njegova?
"Vidiš ženo moja" reče Pača: "Od ova dva trgovca ja prepoznah jednog, kom su turci mili, materu bi svoju potkazao za dukata dva a kamoli mene neće kad turci vreću dukata za moju glavu nude. Iz naših dalekih krajeva ide on ako li sam ja prpoznao njega i on je mene Ružice moja".
"Nagoniće turke na mene i naš dom po glavu će moju doći ako li ja već živ ne mogu ostati, bar se vi spasite. U Runtačke šume bežite i domu se više ne vraćajte.”Ali na Pačinu nesreću sve i bi kako on Ružici kaza. Odmah na prevoju iza brega dva trgovca na tursku vojsku naleteše i sve im potanko ispričaše.
Razleteše se gnevni turci ka Pačinom domu i stigoše mnogo ranije nego li se Pača ponadao. Ni opasao se nije kako treba a razjareni turci počeše da ruše i pale štale i obore.
Videvši to, ne pripremljen Pača, iz kuće istrča i na turke udari, desetak ih poseče i isto toliko rani, ali je silna turska vojska bila. Ženu Ružicu njegovu je zarobila, jer ne stiže ona uteći spaziše je zli turci odmah iza kuće ko gladni se vuci na nju baciše svu je poderaše i na red silovaše, pa je taku pred Paču vode.
Glavni međ' njima Selmir paša Pači povika da se preda ili će mu vernoj ljubi utrobu bodežom napolje izbaciti. Stade Pača u Ružicu se zagleda a iz ruku britka sablja u prašinu mu pade i turčinu onda reče " evo mene, evo glave moje, ostavite nju nek u miru ide".
Al je ljut turčin Selmir paša, on priču ne sluša već naredi da se Pača veže konjima za repove i na njegov znak da se razapne, a pre toga da poslednji put svoju ženu vidi da mu smrt još bolnijom učini.
Dovedoše Ružicu ženu Pačinu a Selmir paša je za duge zamršene kose uhvati i bodežom joj utrobu raspori, pa povika Pači gledaj pseto i umri polako.
Pa znak dade da potrče konji vrani, da razapnu Paču i telo mu u četiri dela rastave. U tom trenu kad se sve odigravalo, iz šumice iza kuće, sa izvora i vedricama u rukama izašla je prelepa Rosica. Videvši kako joj turčin majci utrobu para i komada telo oca njenog iz ruku vedrice sa vodom su joj pale a Rosica na kolena kleknu sa usana joj se krik ote. Čuvši je turci k’ njoj se pustiše ko pobesneli psi s’ lanca i pred Selmir pašu je dovedoše s’ molbom da je vojsci da, da se zabave još malo.
Pogleda je Selmir Paša i rukom joj preko lica prođe:
“Lepotica je ona, nije za prljave skotove, za sultana je ona, za harem njegov ćemo je povesti možda kakve nagrade ću dobit za biser ovaj”.
Pa naredi da joj se ruke vežu i na povodcu ko pseto povede za njima. I tako je Rosica koračala teškim koracima. U mislima su joj bili roditelji njeni i žal za njima, a još veći žal je osećala za nejakom braćom svojom koju su za stokom u planini bili i ni slutili nisu šta ih kući čeka kad se s’ planine budu vratili.I tako u mislima tim Selmir paša zaustavi vojsku kraj jednog izvora, lednog (i danas poznat kao “Crveni izvor” tako je upisan u svim kartama). I naredi vojsci da napune mešine svoje jer je dug put kroz Runtačke šume, a vreme je sparno.
Na to Rosica prelepa devojka ne ostade ravnodušna već podiže obe vezane ruke i rukavom od haljine obrisa suze sa lica i kiselo se osmehnu pored sve tuge njene turčinu Selmir paši.
“Dozvolte Gospodaru da se ledne vodice napijem i umijem devojačko lice da Sultanu još lepša budem ”.
Pomisli se Selmir paša pa joj reče:
“Priđi umij se ali brzo samo”.
Dođe Rosica do izvora lednog, pade kolenima u bistru vodicu, zahvati rukama obema lednu vodicu i na lice je baci. Zametnu glavu unazad i pogleda u vrhove visokih bukovih stabala, što su se nad izvorom nadvile i onda tiho izusti:
“Oprostite braćo moja, roditelji idem vama”. Pa krenu obema rukama ka pojasu turčina što stajaše kraj nje izvuče mu bodež i zari ga sebi u devojačke grudi mlade. Izbi vrela krvca, ko iz ždrela vulkanskog, u vodicu izvorsku pade i on crven postade sav.
Videvši to Selmir paša sjaha sa konja i turčinu čiji bodež bi glavu odseče i kroz zube procedi “Prevari me kuja prokleta nek je”.
I naredi vojsci da se krene a prelepa Rosica na izvoru osta. Kad su Pačini nejaki sinovi stoku sa planine kući dognali, stravičan prizor su zatekli - rasporenu majku i raskomadanog oca. Odmah po više kuće sahraniše tela njihova, a tek drugog dana na izvoru Crvenom od krvi nađoše svoju sestricu koju takođe kraj roditelja sahraniše. I tri brata na tri groba se rođenima svojim zakleše da stati neće dok poslednji turčin iz Srbije ne ode.
Onda se i ako nejaki i skoro deca behu, u Runtačke šume odmetnuše i turce tamo sačekivaše. Iz zasede ih sekoše i velike štete nanosiše. Pa tako počeše da kruže priče u okolnim krajevima da kad turčin u Runtačku šumu s konjem zađe iz runtačke šume samo konj bez turčina izađe.
I posle nekog vremena kada se malo više pročulo za Pačine sinove narod ih prozva “Pačići” zato sto su bili vrlo mladi a u teške se borbe s’ turcima upustaše i gospodari runtačkih šuma postadoše, te se u narodu u ovim krajevima počela buditi svest tako da kad su turci u sela dolazili po harač il poslednje zrno žita narod je počeo da preti sa Pačićima govoreći
“Ako, ako nosi turčine doći će i tebi Pačići glave”.I tako sve do konačnog oslobađanja ovih krajeva od turaka.U kasnijem periodu su potomci od Pačića nastanili današnji zaseok Pačići po kojima su dobili ime i zato nije uzaludna izreka koja se uglavnom može čuti kod starijih žitelja Pačića “Proćićeš ko turčin kroz Pačiće”.“
S.Milićević, fotoS.Milićević