“Da li moje dete može a brine o svom zdravlju samo”,”Šta ako ima neku polnu bolest pa neće da mi kaže”, “Šta ako je probalo neki narkotik, pa neće da mi kaže” najčešće su dileme i pitanja roditelja stvorenih izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se odnosi na tinejdžere. Zakon kaže da dete ima pravo da sa 15 godina ima uvid u svoj zdravstveni karton i da samostalno vodi računa o svom zdravlju.

Prema Zakonu procenu sposobnosti adolescenta za samostalno donošenje odluka obavlja lekar. Adolescent ne mora roditelja da upozna sa svojim potencijalnim zdravstvenim problemima, ali lekar može i mora da naruši njegovu privatnost ako mu je život ugrožen.

Jedan deo stručne javnosti podržava ovakav zakon smatrajući da treba uvažiti prava i slobode tinejdžera i graditi sa njima odnos poverenja, dok se drugi oštro protivi smatrajući ga atakom na porodicu i na odnos roditelja i deteta.


- Brojna iskustva pokazuju da uključivanje mladih ljudi u proces odlučivanja ima pozitivan uticaj na njihovo zdravlje, otpornost i rešavanje problema, kao što i nama odraslima koji uvodimo mlade u taj proces omogućava da bolje razumemo njihove sposobnosti i potrebe, imajući u vidu da lekar i roditelji imaju zajednički cilj, a to je zdravlje i blagostanje adolescenta - ističe ministar zdravlja Zoran Stanković.


Na ovaj način, kaže Stanković, istovremeno se osnažuje uloga zdravstvenih radnika u podsticanju odnosa adolescenata i roditelja zasnovanog na uzajamnom poverenju i podršci koji se ne nameće zakonskim rešenjima.


- Moramo stvoriti sve uslove da se zdravstvena zaštita što više približi njihovim potrebama, a zdravstvena ustanova postane mesto gde će dolaziti bez straha - kaže Stanković.


- Ideologija dečjih prava postaje nešto što nam menja živote. Naši zakonodavci šminkaju sistem da liči na skadinavski, a stanje na terenu je potpuno drugačije. Adolescenti koji su u stanju da sa 15 godina samostalno brinu o sovom zdravlju su u manjini, daleko veći broj potcenjuje bolest, beži od loših stvari. Na ovaj način ugrožen je odnos adolescent - roditelj, a to država ne može da uredi - kaže Zoran Milivojević, psihoterapeut.


Osim toga, smtra Milivojević, te izmene Zakona svaljuju veliku odgovornost na lekare koji moraju da procene da li je svaki petnaestogodišnjak sposoban da brine o svom zdravlju.


Maja Radojević, psiholog iz Instituta za majku i dete takođe se slaže sa ocenom da naši pedijatri možda imati vremena da se bave procenom svakog tinejdžera. Ali isto tako, ona kaže da se u Savetovalištu za mlade u Institutu za majku i dete radi prema pomenutim načelima i pre donošenja zakona.


- Ako se dete samo javilo lekaru to znači da je svesno svog problema i da je krenulo da ga rešava. Ali onog trenutka kada stručnjak proceni da je to nešto što mu ugrožava zdravlje i život kao što je autodestrukcija, mogućnost suicida, znaci zloupotrebe droga i alkohola, onda se u rešavanje problema uprkos protivljenju tinejdžera uključuje i roditelj - rekla je Maja Radojević.


Ipak, kako kaže psiholog, prema novom Zakonu, dete može da ima neku zaraznu polnu bolest koja je izlečiva i ne ugrožava život, a da to pri tom roditelj ne zna za oboljenje.


Psiholog Gordana Ačić kaže da su članovi Zakona formulisani tako da zvuče dvosmisleno i da je reč manipulaciji.
- Niko nije zastupio prava roditelja, tinejdžeri nisu spremni za ovako nešto - komentariše Ačić.

Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je ova izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti u skladu je sa Evropskom poveljom o pravima pacijenata, kao i principima o pravima pacijenata Svetske zdravstvene organizacije. Na ovaj način, kažu u Ministarstvu, prihvaćeni su i predlozi koji su definisani u Opštim komentarima Komiteta za prava deteta UN, u vezi privatnosti i poverljivosti deteta u sistemu zdravstvene zaštite.

Zakon je dobar ako se pravilno interpetira
- Ovaj zakon je dobar ako se pravilno shvati, odnosno intepretira. Period adolescencije jeste turbulentan i adolescenti često dolaze u sukob sa odraslima, ali su i dalje u tom uzrastu roditelji najvažnije figure u njihovim životima. Ovim zakonom se adolescentu omogućava da učestvuje o odlučivanju o svom zdravlju a od profesionalaca zavisi koliko će roditelj biti uključen u brigu o zdravlju deteta - kaže dr Katarina Sedlecki, načelnik Centra za planiranje porodice u Institutu za majku i dete.
Problem sa ovim zakonom je možda to, ističe sagovornica, što nije praćen drugim bitnim činiocima kao što su prepoznavanje i poštovanje potreba deteta, njegovog prava na odgovarajuću informisanost, jer je deci potrebno i adekvatno zdravstveno obrazovanje u školama.
- Ovaj zakon može da pomogne roditeljima i adolescentima da ostvare neku novu vrstu veze zato što će i dete biti uključeno u donošenje odluka, mada kod velikog broja porodica ovakav odnos već postoji - ističe dr Sedelecki.


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE