Godine prolaze, a istina ne izbija na videlo.

Ali se množe ljudi: mali, loši, pakosni i zli. Oni uvek nađu mesto sa koga će da promovišu mržnju i zlobu. I uvek u tome imaju podršku.

Oni su tvorci najstrašnijih zabrana: od slobode izražavanja do slobode kretanja. Oni su majstori za organizovanje pakla namenjenog onima koji žele da imaju svoj identitet i misle svojom glavom.

Njihova istina se razlikuje od drugih istina, a likuju uvek kada njihovu „istinu“ potvrde njihovi sponzori.
Oni uvek imaju podršku u okolini, od neprincipijelnih i nemoralnih ljudi, poročnih, grabljivih i nepouzdanih. Sebe uvek smatraju pobednicima, a ukoliko je onaj koga kinje ispravniji, njihovo je zadovoljstvo veće. Ti ljudi su bolesni, a njihova bolest je neizlečiva. I ne može se držati pod kontrolom.

Oni žive svoje male živote i srećni su u onome što im pruža zanimanje hejtera, jer imaju slobodu da uređuju „pakao“.
Mnogi se danas nalaze u ovakvom stanju i nije ih teško naći. oni kao od šale stiču pozicije i dobijaju specijalne zadatke.

Tamo gde se oni pojave, nastaje potpuni haos: većina ljudi je u strahu i panici, svi beže, plaču, ćute. Robovi rade sve što im se kaže i ćutke trpe kazne bez osnove. Malo plaču u nekom ćošku i to je sve. ali zato stiču znanje o uslovima za budućnost: ubili bi i rastrgli i rođenog oca da se to od njih traži!

Zanimanje hejtera zahteva posebna znanja i veštine. Oni uvek rade u grupi i jedan drugome čuvaju leđa. Obezbeđuju svoju zaštitu u svim mogućim institucijama i vode buran život, bez opterećenja zbog svega lošeg što rade.

Sada već možemo reći da su udruženi, onako energični već priveli kraju svoj rasturački posao. Ostala je pustoš, materijalna i moralna.

Oni su razbili čak i koncepciju zdravstvenog sistema. Posvađali su pacijente sa lekarima, da bi mogli i jednim i drugima da otmu sva prava na rad i lečenja. Novine ih promovišu svakodnevno i tako pokazuju ko sa kim sarađuje. Od sada jasno možemo reći da imamo i „zdravstvenu mafiju“. Ali o njoj mora da se ćuti i to mnogo da se ćuti, tako da istina nikada, ali baš nikada ne izbije na videlo!

Ovaj tekst ne služi da bi se u njemu neko prepoznao, već je odraz mog ličnog viđenja poražavajućeg stanja u zdravstvu. I neka to ostane samo moja fikcija.

Realno, u životu je, verovatno mnogo lepše i bolje.

Izvor:blic.rs, N.Dimitrijević


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE