Koliko smisla imaju ekskurzije u inostranstvo zbog kojih roditelji imaju samo glavobolje? Mnogima je to jedina šansa da vide neku svetsku metropolu

TUČE, povratak bez prtljaga, krađa po buticima, hapšenje đaka - postali su nezaobilazan deo „programa“ ekskurzija u inostranstvo. Poslednji u nizu propusta koji je stigao do javnosti dogodio se maturantima Tehničke škole iz Valjeva, koji su se sa putovanja iz Mađarske vratili bez kofera!

Zbog toga, ali i činjenice da mladi ljudi gotovo i ne poznaju svoju zemlju, Sekretarijat za turizam izneo je lane inicijativu da se ekskurzije ne organizuju u inostranstvu, već po Srbiji. Đaci, a pogotovo roditelji, nisu bili oduševljeni idejom da tinejdžeri provode vreme u ekološkim radionicama, manastirima ili na planinama.

- Roditelji nemaju novca da sa decom putuju po Evropi, pa misle da je ekskurzija jedina šansa da dete vidi sveta - smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. - Najveći problem je što deca nemaju iskustva niti „kulturu putovanja“. Niko ne radi na preventivi, da ih pre odlaska uputi kako da se ponašaju, šta je dozvoljeno, a šta ne u određenoj zemlji. Potpuno je nejasno zašto se u neke zemlje putuje, šta mogu da vide u Pragu ili Nici, a što je korisno za njihovo obrazovanje. Ministarstvo prosvete trebalo bi da sačini listu destinacija koje su značajne za ovaj uzrast.

Antić napominje da su ekskurzije u potpunosti izgubile svoj prvobitni smisao. Umesto da na ovim putovanjima deca nešto nauče, sve se završava na provodu i šopingu.

- Program putovanja pravi škola na osnovu godišnjeg nastavnog plana - objašnjava Velimir Tmušić, načelnik Prosvetne inspekcije. - Cilj je da sve što će se videti bude u skladu sa nastavnim programom. Propusta ima, ali većina ekskurzija prođe odlično.

On kaže da je osnov uspešno realizovane ekskurzije razredni starešina.

- Nastavnik koji govori deci da ne koriste alkohol, a posle sedne za sto pored njih i pije, najgori je primer - kaže Tmušić. - Zato prosvetni radnici moraju da budu svesni svog ponašanja i odgovornosti. Zabluda je da probleme na putovanjima prave loši đaci, čak se dešavalo da se „vukovci“ pokažu u najgorem svetlu, jer se opuste i preteraju sa pićem.

Zanimljivo je, međutim, da se turističkoj inspekciji uglavnom žale mame i tate. Oni nemaju primedbe na to sa kojim se novim saznanjima deca vraćaju i šta su tamo radila. Ne misle da je bitno da nešto nauče, već im je važno da budu u dvokrevetnim sobama u centru Rima ili Praga. Važan podatak im je i da li je doručak bio „švedski sto“. Smeta im i cena, koja je najčešće veća od individualnih aranžmana u agencijama, iako su upravo oni tome kumovali odlukom o visini dnevnice za profesore.

“CRNE TAČKE“ TURISTIČKI radnici zaključili su da postoje dva opasna mesta za tuče. To je potez oko Paralije u Grčkoj, dok je u Mađarskoj najkritičnija okolina Budimpešte. Prenoćište je u tim delovima najjeftinije, pa se tu sreće podmladak iz bivših jugoslovenskih republika i - nastaju sukobi.

- Žalbe se uglavnom odnose na cenu ekskurzije - kaže Stojan Arizanović, pomoćnik ministra ekonomije zadužen za turističku inspekciju. - Mnogi imaju primedbe i kada nije ispunjen ugovoreni program.

Tako je nedavno roditelj podneo prijavu što deca na putovanju u Rim nisu otišla u Vatikan. Inspekcija je utvrdila da je grupa zakasnila na zakazani termin, jer se nekoliko srednjoškolki zanelo u šopingu, a cela grupa je uskraćena za obilazak.

Na ovakve ekskurzije po inostranstvu ne idu deca iz bogatih zemalja, već samo siromašnih. Mladi iz EU putuju u druge zemlje sa roditeljima, a već od 16. godine letuju sami. Ekskurzije, naravno, postoje, ali po njihovoj zemlji ili tematske po inostranstvu. Razlika je i u tome što stranci traže jeftina prenoćišta.


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE