Od toga na koje načine je sve dolazilo do tzv. upodobljavanja lokalnih vlasti diljem Srbije – a govori se glasno o ucenama i podmićivanjima odbornika - značajnije pitanje u ovom trenutku je da li će se takva praksa, koja neretko, kao u slučaju Novog Sada, proizvodi i veoma zabrinjavajući nivo tenzija, ponoviti i nakon narednih izbora - za četiri godine ili već, kako se zalaže opozicija i deo stručne javnosti, na polovini izbornog ciklusa za centralne organe vlasti.

Ukoliko ne dođe do značajnih promena u političkom sistemu, izvesno je da hoće.

Ako se tek cinizmu (nikako zdravom razumu) pripišu teze o izlišnosti održavanja lokalnih izbora, koje su lasnirane kao reakcija na „upodobljavanje”, upravo je pomenuti proces po ko zna koji put nametnuo otvaranje pitanje izmena izbornog zakonodavstva. Ne možda toliko zbog toga što je neki drugi sistem bolji, koliko zbog toga što je postojeći očito s previše mana.
Zapravo, sa sadašnje tačke gledišta, u postojećem je sve idealno funkcionisalo sve dok Ustavni sud Srbije 2010. nije ukinuo tzv. blanko ostavke: sve to tada ugovori imeđu stranaka i odbornika nisu sprečavali namere o prelasku u drugu stranku, ali jesu osujećivali tu nameru – oduzimanjem mandata. Većini građana to, međutim, nije smetalo, a i zašto bi: glas su davali izbornoj listi. Iako ni tada prelasci odbornika u drugo jato teško da su mogli biti okarakterisani nekakvom razočaranošću politikom matične stranke, niti, oh, promenom ideoloških svetonazora, potencijalne spekulacije o nečasnim radnjama promptnom reakcijom stranaka bivale su suzbijane u startu. I koalicije su bile stabilne.
S druge strane, u samoj odluci USS-a nije bilo ništa sporno – bez tzv. slobodnog odborničkog/poslaničkog mandata svako zaklinjanje u parlamentarnu demokratiju izaziva, blago rečeno, podsmeh i nevericu. Problem je, međutim, nastao u nespremnosti političkih elita da primenu ovogo, za ovo podneblje, revolucionarnog načela, u datom političkom sistemu ispravno anticipiraju. U javnosti je to bilo odmah učinjeno: ako je prebega bilo u okolnostima imperativnog mandata, šta će tek biti kada odbornici/poslanici budu počeli da raspolažu „svojim” mandatom?
Da li je u tim okolnostima rešenje bila izmena izbornog zakonodavstva? Kao prvi i važan korak – bez svake sumnje. Do toga, međutim, nije došlo, uprkos inicijativama i političkih partija i raznim modelima koje su ponudili eksperata za izborne sisteme.
Verica Kalanović, aktuelna ministarska za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu i potpredsednica Ujedinjenih regiona Srbije, kaže za „Dnevnik” da razume nezadovoljstvo građana, „jer oni na izborima nisu birali one koji prodaju svoje mandate, već političke partije, njihove programe, ideje i ciljeve“. Ona, međutim, podseća na to da je upravo njena stranka u prethodnoj Vladi Srbije predlagala direktan izbor gradonačelnika, ali da za to među partnerima u Vladi „nije bilo sluha“.
– Zbog takvog predloga čak smo bili kritikovani – navod ministarka i ukazuje na stav URS da svi građani, ma gde oni živeli, treba da imaju jednake šanse, prava i nadležnosti.
Vlasti u Srbiji tradicionalno odolevaju primeni stare mudrosti „kreiraj izborni zakon tako da ti odgovora kad budeš opozicija“, ali ministarka Kalanović je po tom pitanju ipak optimista. Kaže, naime, da stranke u Vladi „za sada funkcionišu kao tim“ i da otuda veruje da će i pitanje izmene izbornog zakonodavstva „doći na dnevni red“. S druge strane, skeptična je prema postojanju spremnosti za promenama u svim strankama.
– Po pitanju ponašanja političkih partija prema tom problemu, nedavna situaciju u Leskovcu na najbolji način ilustruje dvostruke aršine kojima su neke sklone. U Leskovcu smo imali situaciju da se jedan dan održi konferencija za novinare na kojoj se podrži pravo na slobodnu volju odbornika koji su prebegli iz jedne političke partije u drugu, a onda, kada se toj istoj partiji desi da njeni odbornici u nekom drugom gradu „prebegnu“ u neku drugu partiju, tada se takvo ponašanje najglasnije osuđuje... Podizanje glasa samo u partikularnim slučajevima, kada je to na ruku interesa, nije ni doslednost ni principijelnost – navodi Verica Kalanović.
Osim toga da li bi i kada došlo do promena izbornog sistema, nepoznanica je i koji bi izborni sistem zamenio postojeći proporcionalni, koji se na lokalnim izborima primenjuje od 2004. godine. Za sada, utisak je da javnost, pogotovo nakon turbulencija izazvanih načinom promene vladajućih većina u pojedinim lokalnim sredinama, listom navija za povratak  većinskog izbornog sistema, koji je bio u primeni na lokalnim izborima 1992, 1996. i 2000. godine. Sve to pod pretpostavkom da bi stranke u slučaju da kandidati na izborima nastupaju s imenom i prezimenom morale da ozbiljnije povedu računa o tome koga kandiduju, kao da bi izabrani morali da povedu računa o posledicama prihvatanja „ponuda“ da pređu u drugu jato.
Kada su u pitanju loše strane ovog sistema, Milan Jovanović, profesor FPN u Beogradu, ističe posledicu zbog koje je ovaj sistem uostalom svojevremeno i napušten. „Srbija je diverzifikovano društvo, sa brojnim nacionalnim i političkim manjinama, sa snažnim rascepima, duboko raslojeno, sa velikim ideološkim distancama među političkim akterima. Većinski izborni sistem ostao bi nesenzibilan za tu diverzifikovanost, mnoge grupe i njihovi interesi ne bi bili predstavljeni, razne manjine bi sistemski bile pretvorene u trajne gubitnike“, tvrdi Jovanović, navodeći da je problem i što su stranke mahom protiv ovog sistema, jer shvataju da bi takav izborni model mogao izvesno dovesti, ne samo do njihovog odlaska u opoziciju, nego i do nestanka sa političke scene.
Recimo i to da je CeSID, imajući u vidu sve mane većinskog sistema, kao kompromisno rešenje svojevremeno predložio sistem koji kombinuje proporcinalni (pri pretvaranju glasova u mandate) i većinski izborni sistem (pri dodeljivanju mandata). Iako očekuje da o tome tek bude reči među parnterima u Vladi, ministarka Kalanović je izričita u pogledu modela koji preferira i za koji će se, sva je prilika, zalagati u razgovorima o izmenama izbornog zakona.
– Smatram da kombinovani izborni sistem spada u polovinčna rešenja. Činjenica jeste da je kombinovani izborni sistem manje loš od klasičnog proporcionalnog, ali on i dalje ne odražava volju građana u potpunosti. Ako smo ljudi principa, koji su protiv bilo kakvih kombinacija, onda ne govorimo o kombinovanom, već o većinskom izbornom sistemu. U suprotnom, odgovornost je nedefisana, podeljena, zamagljena, krivci su jedni, drugi, treći, a neretko i svi i otuda i prostora za političke pijace – napominje ministarka Kalanović za naš list.
U svakom slučaju, izmena izbornog zakonodavstva pre svega bi trebalo da ide u pravcu uvođenje veće političke odgovornosti: jer prebezi su posledica upravo odsustva te odgovornosti. Kad smo kod prebega, oni koji to čine iz lukrativnih ili bilo kojih drugih prozaičnih pobuda, ne bi trebalo da doživljavaju samo ad hoc parcijalnu osudu, i to uglavnom od strane koju napuštaju, kao što je to u nas sada slučaj. U nekim zemljama, poput SAD i Velike Britanije, kako podseća Vladimir Goati, odluka o prelasku iz jedne u drugu partiju, označava, po pravilu, definitivan kraj političke karijere.
Zvuči li vam to potpuno nepoznato? To je samo dokaz da izmene izbornog sistema, kakve god da one budu,  neće biti dovoljne da u budućnosti budemo lišeni scena iz procesa koji je ovo leta, s toliko uloženog truda, konačno upodobio lokalne vlasti.

Denis Kolundžija

 Motiv više i za stranke

Prema analizi CeSIDa, na lokalnom nivou bi trebalo uvesti jednomandantne izborne jedinice u skladu s brojem odborničkih mesta u opštinskoj odnosno gradskoj skupštini. „U njima bi građani glasali za pojedine kandidate, revitalizovao bi se princip neposrednog biranja i jačale veze predstavnika i birača. Time bi se afirmisao princip neposrednosti i partije motivisale da predlažu za kandidate ličnosti koje uživaju poverenje najšireg kruga građana. Povećao bi se kvalitet poslaničkog sastava, naglasila veza građani - poslanik i podstakla demokratizacija partija. Na ovaj način se biračima omogućuje da iskažu svoje političku odluku uzimajući u obzir i kandidate i stranke koje su ih predložile“, navodi se u analizi.

Izvor:dnevnik.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE