Razgovarate mobilnim, šaljete SMS i čitate mejlove, ubeđeni da ćete uraditi više poslova za kraće vreme? Da li je baš tako? Ugledni naučnici ukazuju na ograničenja obavljanja više aktivnosti u isto vreme.

Nekoliko uglednih istraživača ukazalo je na ograničenja obavljanja više aktivnosti u isto vreme. Rezultati tih studija, po tvrđenju neurologa, psihologa i profesora menadžmenta, pokazuju da bi većina ljudi morala da odustane od takvog načina ponašanja dok radi, uči ili vozi automobil. Stručnjaci imaju jedan osnovni savet: radite jednu po jednu stvar i nikada se nemojte razapinjati na više razboja istovremeno. Primera radi, proveravajte imejlove na svaki sat, nikako češće.

 

Smirujuća tiha instrumentalna muzika za vreme učenja može povoljno da utiče na koncentraciju. Ali sve drugo, recimo pesme s rečima, SMS poruke i televizijske emisije, odvraćaju pažnju i umanjuju efekat učenja ili neke druge umne radnje. Vožnja kola i istovremeno ćaskanje mobilnim telefonom nikako se ne preporučuje, čak i ako imate hends-fri uređaj. Ukratko, rešenje se krije u tome da steknete kontrolu nad najsavremenijim tehloškim pravicama umesto da im se jednostavno prepustite.

- Razapetost na više razboja će vas samo usporiti i povećati mogućnost da napravite grešku. Rad s prekidima i odvraćanjem pažnje na druge stvari samo umanjuju sposobnost pojedinca da prerađuje informacije - ističe Dejvid Mejer, stručnjak za kognitivnu psihologiju i šef Laboratorije za mozak i spoznaju pri Mičigenskom univerzitetu.

Ne precenjujte sopstveni mozak

Mozak, sa stotinama milijardi neurona i stotinama biliona veza između njih, predstavlja moćnu saznajnu mašinu. - Ali ona ima jednu ključnu falinku - nije u stanju da se usredsredi na dve stvari istovremeno - tvrdi Rene Maroa, neurolog i direktor Laboratorije za obradu informacija na Univerzitetu Vanderbilt u Nešvilu, saveznoj državi Tenesi.

Maroa i još trojica naučnika sa Vanderbilta objavili su članak u stručnom časopisu „Neuron" u kome objašnjavaju kako su koristeći magnetnu rezonancu nastojali da izmere koliko se efikasnosti izgubi kad mozak pokušava da obavi dva posla istovremeno. Učesnici eksperimenta su dobili dva zadatka i zamoljeni su da reaguju na zvuke i slike.

Prvi zadatak se sastojao u tome da pritisnu odgovarajuće dugme na kompjuterskoj tastaturi nakon što čuju jedan od osam zvukova. Drugi zadatak je bio da izgovore odgovarajući samoglasnik nakon što vide jednu od osam ponuđenih slika. Naučnici nisu primetili bilo kakvo kašnjenje kad su dobrovoljci obavljali samo jedan od ta dva zadatka. Ali su otkrili da je reakcija na drugi zadatak kasnila oko jedne sekunde kad bi učesnici eksperimenta dobili oba zadatka u otprilike isto vreme.

Sekunda nepažnje može biti rizična

Prilikom obavljanja svakodnevnih poslova jedna sekunda naravno nije bitna. Ali istraživači sa Vabnderbilta su pokazali da u nekim situacijama i ta jedna sekunda može biti presudna: recimo ako vozite kola brzinom od 100 kilometara na sat i razgovarate mobilnim telefonom, zakašnjenje od jedne sekunde u reagovanju na nepredvidljive okolnosti na putu može biti kobno.

Stariji misle sporije, ali rade brže

- Čovek misli da poseduje mozak koji može mnogo više nego što zaista može - primećuje Maroa, koji kaže da isključuje ili utišava telefon dok vozi. Uvreženo je mišljenje da pre svega mladi ljudi mogu da rade više stvari u isto vreme. Dovoljno je da se osvrnete oko sebe i odmah ćete ugledati nekog tinejdžera ili službenika starog između 20 i 30 godina kako šalje SMS poruke i sluša ajpod.

Nedavno završeno istraživanje na Institutu za budućnost uma na Oksfordskom univerzitetu dovelo je u pitanje to popularno uverenje. Grupi dobrovoljaca starih između 18 i 21 godinu i grupi između 35 i 39 godina dat je zadatak da za 90 sekundi pretvore slike u brojke pomoću jednostavne šifre. Mlađi ispitanici su imali bolje rezultate kad su taj zadatak obavljali bez ikakvih smetnji sa strane. Ali kada ih je u tom poslu prekidao telefonski poziv ili SMS poruka, stariji doborovoljci su sustigli mlađu grupu po brzini i tačnosti datih odgovora.

- Stariji ljudi misle sporije, ali imaju bržu fluidnu inteligenciju, pa lakše mogu da blokiraju sve što im odvraća pažnju i usredsrede se na ono što u tom trenutku rade - objašnjava Martin Vestver, zamenik direktora instituta.

Vestver ima 36 godina i trebalo bi lakše da izlazi na kraj s raznim smetnjama. Međutim, on je promenio svoje radne navike od kako je u februaru završio svoj istraživački projekat.

- Sada mnogo ređe proveravam imejl- kaže.

Breme digitalne preopterećenosti

Nedavna studija je pokazala da je grupi službenika „Majkrosofta" trebalo u proseku 15 minuta da se vrate ozbiljnim umnim aktivnostima (pisanju izveštaja ili sastavljanju kompjuterskih kodova) nakon što ih je u tom poslu prekinula SMS poruka ili imejl. Većina je tu pauzu iskoristila da pročita ostalu poštu, odgovori na druge poruke ili ode na vebsajtove koji ih interesuju.

- Bio sam iznenađen koliko je lako ljudima odvratiti pažnju i koliko im dugo treba da se opet usredsrede na ono što rade - izjavio je Erik Horovic, naučnik iz „Majkrosofta".

- Ako je situacija tako loša u „Majkrosoftu", kako li je tek u drugim firmama - pita se Horovic.

Produktivnost koja se izgubi zbog obavljanja više stvari u isto vreme ne može precizno da se izmeri, ali svakako nije zanemarljiva. Džonatan B. Spajra, glavni analitičar u „Baseksu", poslovno-istraživačkoj firmi, procenjuje da ti prekidi u radu koštaju američku privredu gotovo 650 milijardi dolara godišnje.

Naučnici kažu da mogu da pomognu. Zahvaljujući skeniranju mozga i mnogim drugim najsavremenijim uređajima, oni mogu mnogo bolje da shvate granice i mogućnosti ljudskog mozga. Tako će moći da nauče radnike kako što lakše i efikasnije da podnesu breme digitalne preopterećenosti.


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE