"Nagle promene temperature i atmosferskog pritiska, kao i vlažnosti vazduha negativno se odražavaju na hronične bolesnike, a promenljivo vreme čini da se većina ljudi oseća pospano i malaksalo", rekla je Tanjugu Nada Macura, lekar Hitne pomoći.
S obzirom na to da većina ljudi nije pripremljena za visoku temperaturu, koja je uglavnom razlog kolapsa, Macura upozorava da su kod meteoropata moguće glavobolje, slabija koncentracija, razdražljivost i nesanica i preporučuje im da radni dan planiraju prema prognozi, da izbegavaju stresne situacije, odmaraju popodne, ili šetaju na otvorenom, posebno pored reke.
Zbog visokih temperatura, ne treba preterivati sa fizičkim aktivnostima, kaže Macura i dodaje da je moguće da će ljudi, zbog konstantnog umora, osećati veću potrebu za kafom, posebno osobe sa nižim krvnim pritiskom.
"Male količine kafe su dozvoljene, ali je njeno stimulativno dejstvo kratkotrajno", napominje Macura, koja podseća da se od Sunca treba zaštiti odgovarajućom, najbolje pamučnom ili lanenom garderobom i šeširom.
Iz kuće ne bi trebalo izlaziti bez flašice vode i lepeze, šetnju gradom ili sunčanje od 11 do 16 časova treba izbegavati, dok se osobama koje imaju zdravstvene tegobe izazvane vremenskim prilikama preporučuje preventivnan odlazak kod lekara i proveru krvne slike.
Medicinska literatura građanima, takođe, preporučuje redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
Za vreme visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda.
Kod visokih temperatura, odrasle zdrave osobe treba da unose osam do deset čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.
Osobama starijim od 65 godina, savetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedni, jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi.
Zaštita od spoljnih uticaja u boravišnom prostoru podrazumeva redovno održavanje lične higijene - tuširanje - kupanje mlakom vodom pre odlaska na spavanje, prilikom dolaska sa posla, iz grada, mesta za rekreaciju.
Preporučuje se i češće provetravanje prostorija i njihovo zatamnjivanje, upotreba klima uređaja, ali tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sobe u kojoj se boravi ne bude veća od 7 do 10 stepeni. To pomaže organizmu da upotrebi mehanizme za rashlađivanje i na pravi način se prilagodi vremenskim prilikama.
Izvor:novosti.rs
