Fudbaleri Barselone postali su po četvrti put klupski prvaci Evrope, savladavši u velikom finalu Lige šampiona odigranom na “Vembliju” ekipu Mančester junajteda sa 3:1 (1:1).

 

Sakriti loptu od rivala nije baš lako u modernom fudbalu, ali upravo je (još) jednoj takvoj lekciji prisustvovao tim engleskog prvaka. Nemoćan pred fudbalskim plesom rivala, nemoćan i u sprovođenju sopstvenih ofanzivnih zamisli, Junajted je samo pred kraj poluvremena podsetio na slavne dane. Tada je, pred predah, i stigao do privremenog izjednačenja, no povratak iz svlačionica nastavio je Barsinu bajku tamo gde je zastala. Imajući u vidu kako su igrači Barselone odradili svoj posao, pala su u vodu ne samo očekivanja onih koji za nju ne navijaju, već i tvrdnje da u tom njenom stilu igre “previše često lopta ide unazad, pa otuda i dominacija”. Ovaj čas se, nasuprot tim tvrdnjama, odvijao u potpuno suprotnom pravcu. Magičnom.

Kako to obično biva sa finalima, spektakl zadivi planetu već od prvog minuta, a do tada skrivene karte čak i laici uoče. Istina, prepune tribine novog “Vemblija” su mogle da uživaju u fudbalskoj strategiji i pre nego što su akteri borbe za trofej izašli na teren, jer su po saopštavanju postava treneri Gvardiola i Ferguson priredili fudbalskim poklonicima obilje materijala za razmišljanje i maštanje. Tako je Barselona zaigrala bez svog kapitena, Pujola koji je ostao na klupi a mesto na terenu ustupio borbenom Havijeru Maskeranu. U odbrani španskog prvaka našao se i levi bek Abidal, samo dva meseca posle operacije tumora na jetri, ali on nije morao da motri na, recimo, najboljeg strelca Premijer lige, Dimitra Berbatova koji je ostao među rezervama Junajteda.

Pažnja se, sa taktičkih zamisli velikih stratega, vrlo brzo usredsredila na majstorije na terenu. Presing Junajteda je, kao što su pristalice kluba sa “Old Traforda” i priželjivale, uspeo da omete Barseloninu igru kratkih dodavanja. A kao što su priželjkivale pristalice španskog prvaka, to je potrajalo samo desetak minuta. Preuzela je tada Barsa potpunu kontrolu, imala šanse preko Pedra u dva navrata, te preko Mesija i Vilje koje je uspeo da zaustavi Nemanja Vidić, no leka za Mančester nije bilo u 27. minutu kada je Ćavi izveo pravu majstoriju pred šesnaestercem rivala, gledajući levo a dodavši loptu desno Pedru koji je uspeo da matira Edvina van der Sara i postigne prvi gol u ovom finalu. Čarolija prva. A tek ih je bilo.

Činilo se da se “crno piše” engleskom šampionu, naročito jer je i u narednim akcijama veoma lako gubio loptu, no samo sedam minuta od kada je Barselona povela, Vejn Runi je doneo izjednačenje. Odličan dupli pas sa Valensijom, koji se možda našao i u ofsajdu pre nego što je uputio loptu ka golgeteru Junajteda, okončana je preciznim udarcem za koji golman Viktor Valdes nije imao rešenja. Izazvalo je to delirijum na “crvenom delu” Vemblija, ali nije unelo nervozu u igru Gvardiolinih izrabranika. Naprotiv, Pedro i Mesi su do kraja poluvremena imali odlične šanse za pogodak, no na veliki predah se ipak otišlo bez nove promene rezultata.

Na nju, međutim, nije moralo dugo da se čeka. Već u 54. minutu najbolji fudbaler sveta pokazao je koliko je malo prostora majstoru potrebno da bi zablistao i na najvećoj sceni. Primivši loptu od Inijeste na 20-ak metara od gola rivala, Lionel Mesi se samo malo pomerio sa desne strane ka sredini, a onda levicom poslao “bubamaru” u bliži donji ugao mreže, za šta ni Evra koji mu je bio najbliži, ni Van der Sar čiji je pogled zaklanjao Vidić, nisu imali rešenja. Bio je to početak kraja, ili, ako ćemo preciznije - bio je to početak plesa. Barseloninog plesa.

Igrali su se fudbaleri Barselone neke svoje igre, za koju ostatak planete zna samo iz posmatranja Barseloninih mečeva. Taj fudbal se ne uči, taj fudbal se nosi u sebi. "Ćavi - Inijesta - Mesi" glasi delić magične formule, koja je potpuno skamenila suparnika, prebacivši ga iz uloge aktera finala u nemog posmatrača.

Tako je bar delovalo, i pored ogromnog truda koji su igrači Junajteda ulagali ne bi li zaustavili kreativnu mašineriju, čija je nova čarolija servifrana u 69. minutu. Tada se Mesi prošetao gol-aut linijom a Vilja, nakon što odbrana rivala nije uspela da izbaci loptu na vreme, majstorijom poslao “bubamaru” u sam gornji ugao gola Mančester junajteda.

Ne povlačeći “ručnu”, jer ona i ne postoji kada se vozite modernim fudbalom, Barselona je utakmicu privela kraju u visokom ritmu: sa željom da postigne gol čak i kada su otkucavali poslednji sekundi štoperice. A kada je ona zaustavljena, ozvaničen je početak nove ere. Barsine vladavine evropskim fudbalom. Čak ni moćni Mančester junajted tu nije mogao ništa.

Finale Lige šampiona 2010/2011
Barselona - Mančester junajted 3:1
(1:1)
Strelci: 1:0 Pedro u 27. minutu, 1:1 Runi u 34, 2:1 Mesi u 54, 3:1 Vilja u 69
London - Stadion: Vembli; Gledalaca: 85.000; Sudija: Viktor Kasai; Žuti kartoni: Valdes, Alveš - Kerik, Valensija
Barselona: Valdes - Abidal, Pike, Maskerano, Alveš (od 88. Pujol) - Buskets, Inijesta, Ćavi - Pedro (od 90. Afelaj), Mesi, Vilja (od 86. Keita).
Mančester junajted: Van der Sar - Evra, Vidić, Ferdinand, Fabio (od 69. Nani) - Park, Gigs, Kerik (od 77. Skols) - Valensija, Runi, Ernandez

Izvor:blic.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE