Do premijere (31. oktobar, Sava centar, 20.30) filma „Parada“ Srđana Dragojevića ostalo je još nekoliko dana, a zapaljiva tema kojom se film bavi već izaziva reakcije. Glumac Nikola Kojo, tumač glavne uloge, tvrdi da ga primitivni komentari dati na slepo niti brinu niti iznenađuju. Zna gde živi, a ovim filmom ekipa je želela da barem malo i barem nešto promeni.

Odakle kreće mržnja: Nikola Kojo kao Limun u filmu „Parada“

Za nedelju dana trejler filma „Parada“ videlo je 50.000 ljudi. Većina komentara je iz arsenala „neće nama pederi vršljati po Srbiji“. Brine li vas to?
- Ne brine me. Ja to sve očekujem od zemlje u kojoj živimo i od primitivnog naroda koji jesmo. Pazite, to su komentari ljudi koji ne znaju o čemu se radi u filmu i koji su svoje zaključke doneli na osnovu trejlera i novinskih naslova tipa: „Dragojević pravi film o pederima, Koja igra pedera“ i slično. Pored žutila koje šire štampani mediji, prostakluka koji kulja iz televizora, načina komunikacije koji dolazi iz skupštine i arogancije koju propagiraju crkve, eto ti pune ulice agresivnih besposlenih i besciljnih mladih ljudi, nabijenih testosteronom.


Da li ste u filmu težili nedvosmislenoj poruci da je različitost okej, i da se tu ništa ne sme dirati, ni palicom ni zabranom?

- Naravno. To je osnovna ideja filma. Ali šta može mali jadni film protiv PR agencija koje imaju direktan link sa Bogom i koje daju sebi za pravo da umesto njega obeležavaju krstićem, poput šumara, koja voćka je za seču jer ploda ne rađa, a koja nije. Šta može mali film protiv „velikog“ srpskog političara, kome više nije cilj ni da krade. Došli su neki koji imaju i manje apetite i manje ciljeve. Zadovolje se da imaju vozača, „audi“, sekretaricu, da su pozvani svuda, da se ne predstavljaju kad se rukuju s vama, da im se seljaci uvlače u dupe, da govore svašta a ne kažu ništa i da što manje talasaju. Jer, ako slučajno nešto pogreše i ne dodvore se dobro srpskom primitivcu, nema ni „audija“ ni sekretarice ni novog mandata.


Jeste li imali dilemu da prihvatite ulogu posle one histerije i batina prošle godine?

- Ne. Taj film je u pripremi skoro tri godine. Nisam imao dilemu ni trenutka, jer taj film upravo ima misiju da zaustavi bilo kakve histerije i batine i da dokaže da smo svi isti pod kapom nebeskom. Ja volim da igram u delima koja mogu da promene svest ljudi nabolje. Ovaj film jeste takav.


Kroz kakav preobražaj prolazi vaš lik, od tvrdog momka s ratišta do...?

- Do čoveka koji shvata da smo svi sa svojim različitostima ipak jednaki pred Bogom i da se ljudi ipak dele na ljude i neljude a ne na navijačke grupe, homoseksualce i strejtaše, levake i dešnjake, bate i seke...


U filmu je vaš sin jedan od ćelavaca koji mrze, a da ne znaju zašto to rade? Odakle u generaciji (sedamnae­stogodišnjaka) toliko iracionalne mržnje?

- Ne znam, mislim da sam dao odgovor na to pitanje, ali se i dalje istinski čudim svemu tome. Kako neko ko se rodio posle završenih svih ratova može da mrzi, na primer, Hrvate? Nije ni bio u Hrvatskoj, ni letovao na Jadranu, ni išao na utakmice protiv Dinama i Hajduka. Ali nije samo ni u međunacionalnoj mržnji stvar. Čitam o maltretiranju i vezivanju pertli oko vrata osmogodišnjim devojčicama u školi. Pa gde je tu to srpsko viteštvo o kojem nam seru decenijama? Gde su tvorci i korisnici „nebeskog naroda“ da stanu pred te mlade ljude i kažu da su sve to neviteške akcije nedostojne nebeskog naroda? Nema ih. Nema ih u skupštini, nema ih u zaboravljenom obrazovnom programu, nema ih u crkvi, a nažalost, nema ih ni u kući. Bojim se da je i moja generacija roditelja podbacila. Da li je podbacila jer je svoje najlepše godine provela pijući benzin, ponižavajući se po redovima u ambasadama, ratujući s komšijama i celim svetom, ne znam. Znam samo da je vreme da se tome stane na put. Svako u svojoj kući, sa svojim detetom. Tačno je da smo kao ovce koje stanu u red za klanje naučeni da gubimo teritorije, ljude, komšije, dostojanstvo... Mehanizam gubljenja i letargija. Nedostatak želje da se bilo šta promeni. Mislim da je kucnuo zadnji čas da se trgnemo i spasemo glave svoje dece i njihove dece i svih generacija koje dolaze. Bilo da je u pitanju spas od palice koja otvara glavu, ili spas od ovih (ranije pobrojanih) koji bi da nam isperu glavu.


Utisak je da ste u nekoj fazi apstinencije od glume? U pozorištu vas dugo nema, a i na filmu ste sve ređe.

- Nije vam dobar utisak. Ima me tačno onoliko koliko treba da ne dosadim (nadam se).


U kakvom filmu biste igrali i bez honorara?

- Ni u kakvom. To je kao da tražite da ne platite hranu u supermarketu. Mogu da vam cepam drva, pomognem u selidbi klavira, mešam malter na mešalici (ako baš nemate za radnika, a dobri smo prijatelji), ali ono od čega živim i za šta sam se školovao ne radim za džabe.

Ekipa filma „Parada“
Film Srđana Dragojevića „Parada“ premijerno će biti prikazan 31. oktobra (20.30) u Sava centru. U filmu igraju Nikola Kojo, Miloš Samolov, Goran Jevtić, Hristina Popović, Goran Navojec, Dejan Aćimović, Toni Mihajlovski, Nataša Marković, Mladen Adrejević, Relja Popović, Radoslav Milenković, Anita Mančić, Branimir Popović i drugi. Film prati grupu gej aktivista koji pokušavaju da organizuju Paradu ponosa u Beogradu. Kada policija odbije da obezbedi skup, oni se obraćaju Limunu (Nikola Kojo), vlasniku agencije za obezbeđivanje i ratnom veteranu. On kreće da okupi ekipu po zemljama u kojima je ratovao devedesetih... „Parada“ će u bioskopima biti od 3. novembra.

Jezik brži od pameti
Za premijeru „Šišanja“ tzv. tvrdi momci su se organizovali i sedeli negde u prvim redovima, spremni na akciju, šta god to bilo. Šta mislite o tome?

- Opet kažem, ne obazirem se na to iako trenutno imam i dosta ličnih pretnji. Kad vide film, shvatiće da im je jezik bio brži od pameti.


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE