Rano jutros u Beogradu...

Književnik i jedan od osnivača Srpske napredne stranke Brana Crnčević preminuo je rano jutros u Beogradu posle teške bolesti. Vest o Crnčevićevoj smrti su potvrdili članovi porodice i SNS, a vreme komemoracije i sahrane će biti saopšteni danas.

Brana Crnčević (1933-2011)

"Odlaskom Brane Crnčevića Srbija je izgubila još jednog velikana domaće književnosti, čija su dela služila mnogim generacijama kao inspiracija, a ubeđeni smo da će isto tako služiti i onima koji će za nama doći. Njegova politička misao ostaće vodilja srpskim naprednjacima u budućnosti, a njegova uloga u stvaranju Srpske napredne stranke i u ostvarenju svih njenih uspeha nikada neće biti zaboravljena", navodi se u saopštenju SNS.

Izraze saučešća piščevoj porodici uputio je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici, u Vojvodini.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.

Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“.

U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš.

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...

Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara” za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP

Za građu svojih dela, on je uzimao stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije.

Dragoslav Mihailović: Kao da mi je umro brat

Basara: Kamo sreće da su svi srpski nacionalisti kao Crnčević!

Zanimljivo je da je Brana Crnčević bio tast književnika Svetislava Basare. Na pitanje bosanskog lista "Dani" da li je jedan od onih koji pokušavaju da oblikuju duhovnu klimu u Srbiji i Brana Crnčević, Basara je odgovorio: "Nije. Kamo sreće da su svi srpski nacionalisti kao Brana Crnčević! On je obrazovan, žovijalan, nenasilan čovek. Često razgovaramo o politici, mada on podržava radikale, a ja sam član DS-a", rekao je Svetislav Basara.

Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa ga tako mnogi danas pamte kao dobrog prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića.

Godine 1990. izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije, ali danas više nije na toj funkciji.

Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom.

Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag učlanjuje se u SRS, ali nakon cepanja te stranke na dve političke opcije odlazi za Tomislavom Nikolićem u SNS.

Brana Crnčević je bio član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Reagujući na vest o smrti Brane Crnčevića, književnik i akademik Dragoslav Mihailović rekao je za "Blic" da se "oseća kao da mu je umro brat".

Crnčevićevi citati

  • Obični ljudi pišu memoare, ja sam odlučio da pišem zadušnice, jer ono što se događalo drugima događalo se i meni pa sam za junake nekog njihovog i svog životopisa izabrao način da opišem svoje druženje sa njima ili svoje razumevanje tih ličnosti ili određivanju njihovog mesta u životu prestonice tamo gde smo svi živeli zajedno.
  • Ja sve ljude, žene, ljubavi, doživljaje smatram tragom u životu i sve prijatelje smatram tragom, jer da nije tako ne bih se uopšte bavio pisanjem. Čak i pisac ma koliko se pravio skroman kako ja kažem u jednoj pesmi, osvrćemo se na svoj život drag s tajnom nadom da smo ostavili trag. Cela stvar i jeste u tome što je pisačka želja primarna da ostavi trag o svom postojanju i o ljudima koji su postojali u vremenu dok je on postojao.
  • Devetnaesti vek je zlatno doba književnosti, u dvedesetom veku književnost je malo izgubila primat, jer su se pojavile discipline koje su neknjiževne kao što su televizija, Internet. Televizija se još dobro drži bar objavi ponekad dobru dramu, dobar tekst a Internet je pokušaj da se od miliona ljudi naprave pisci koji ne znaju o čemu se radi.
  • Ne, ja moderne tehnologije koristim. Pišem na kompjuteru, ali retko ulazim u internet. Smatram da je kompjuter savršena pisaća mašina.
  • Provodim najviše vreme u čitanju i pisanju i u kafanama, one mi najviše uzimaju vremena.

Izvor: blic.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE