Glumac, scenarista i reditelj o srpskom selu, političkoj areni uvozu zla, podelama, porodici, gej paradI: „Kad je propalo selo, propala je i država. Nismo se videli u ogledalu od 1941.“


NEMA nam druge. Moramo se vratiti sebi, ikoni, Moravi, zemlji hraniteljki. Na dnu smo. Puškama i tenkovima ne možemo da sačuvamo našu dušu, zemlju i državu, ali možemo sa domaćinima, lepotom, dobrotom, porodicom, Đokovićem...

 

Razložno i polako govori nam to Radoš Bajić, gotovo kao narator u njegovoj seriji „Selo gori, a baba se češlja“, dok u zoru, na Preobraženje, sedimo na periferiji Kragujevca, u hladovini verande.

Nekoliko sati pred pad poslednje klape filma i trodelne serije „Led“ koji je snimljen po Bajićevoj monodrami iz 1976. godine u režiji Jelene Bajić Jočić, srpski glumac, scenarista, pisac i reditelj priča za „Novosti“ o nepravednom odnosu velikog sveta prema maloj Srbiji i nacionalnoj strategiji da se nekako snađemo i budemo lepša i srećnija zemlja - sa onim što imamo.

* Zašto je za vas slika seoske porodice paradigma stanja u državi? Vratili ste se opet „na njivu“, pa je i film „Led“ priča o propasti sela.

SERIJA “1941“ NACIONALNI PROJEKAT
* Kada će Srbi moći da vide film i seriju koju pripremate o bratoubilačkom ratu iz 1941. godine? - Prema planu RTS-a, od koga sam i pozvan da radim projekat, snimanje prvih 16 epizoda u trajanju od po sat vremena planirano je da počne na proleće 2012. Priča obuhvata period početka Drugog svetskog rata u Srbiji, i u njoj će biti obrađene sve važne istorijske ličnosti i događaji te tragične epohe. Prvi radni naslov bio je „Ravna gora“, ali sam ga preimenovao. Serija će se zbog kompleksnosti teme zvati „1941.“. To je ambiciozan nacionalni projekat i neophodna je podrška države.

- To je film koji se čekao 35 godina. Priča koja nas vraća u sedamdesete. U godine prividnog blagostanja kada smo svi uživali blagodeti vremena koje se tragično rasprslo dve decenije kasnije. U vreme masovnog odlaska naših ljudi na rad u zemlje sadašnje EU. Tada je, krajem leta, u svakom dvorištu radila mešalica. A onda je, kao i u filmu, pao grad i pobio žito. Metaforički, taj period označavam kao početak propasti srpskog sela. A Srbija je seljačka zemlja. Kad propada selo, propada i država.

* Šta nam se to u stvari desilo? Kako to da često ne znamo ni ko smo ni kuda ćemo, a imamo takvo bogatstvo koje i vi uporno slikate kamerom?

- Širom smo se otvorili prema svemu što je došlo iz velikog i civilizovanog sveta i postali smo taoci i žrtve najvećih surogata globalne kulturne tranzicije. Zaboravili smo sebe. Podelili smo se i posvađali. Prijemčivi smo za sva zla koja nam dolaze iz sveta, a tuđe nam je bolje nego naše. Poremećena je moralna struktura Srbina koji je po svojoj osnovnoj genezi domaćin, okrenut ka zemlji, krsnoj slavi, porodici. Izgubili smo identitet. A narod vapi za tom iskonskom lepotom svog karaktera i samosvojnosti.

* Zbog čega se ta izvorna Srbija ne snalazi u globalnoj političkoj areni u kojoj uporno više gubimo nego što dobijamo?

- Ne razumem kakav je to usud i zbog čega je srpski narod decenijama žuljeviti kamen koji svima smeta. Ne mogu da razumem da kao potomci Tesle, Pupina, Karadžića, Živojina Mišića, Putnika nemamo gotovo nijednog prijatelja u svetu. Da u celom svetu i u EU kojoj težimo svuda važi princip nepromenjivosti granica osim u Srbiji. Odakle više da se na taljigama sklanjamo da bismo se krotko uklopili u koncept međunarodne politike?

* Ne delite ustaljeno mišljenje da je to sve posledica pogrešnih političkih odluka iz devedesetih?

- Evo, više od jednog veka smo kao etnos najveća žrtva u ovom delu Evrope, a sve političke opcije smo isprobali. Ako kao srpski narod snosimo najveću odgovornost za poslednju tragediju na Balkanu - neka nam neko kaže, kakvu još kaznu treba da primimo na svoja pleća za naše buduće generacije i koliko će ta kazna da traje. Da znamo unapred.

DALEKO OD KAMPANJE
* Često vas političari posećuju tokom snimanja. Hoćete li pomoći nekoj stranci pred sledeće izbore? - Ne učestvujem ni u čijoj kampanji. Nemam nikakve ambicije osim što želim da odgovorno radim svoj posao. Sa političarima iz mnogih stranaka sam u dobrim odnosima i sa svima komuniciram, sa nekima sam i prijatelj. Bez obzira na političke opcije uvek ću biti tu da podržim programe i politiku koja se temelji na patriotskim i nacionalnim interesima srpskog naroda. Ali, nemam dužnost da zastupam bilo čije partijske stavove i zato mogu da uživam u blagodetima - da govorim isključivo ono što mislim.


* Sličnu dijagnozu mnogi duboko osećaju, ali gde je rešenje? Imamo li kao narod „protivgradnu odbranu“ prema nepogodama koje nas pogađaju?

- Treba nam sloga. To sam rekao i u četiri oka čelnim ljudima ove države, iz vrha vlasti i iz opozicije. Kazao sam im da im je obaveza i dužnost da sednu za sto i izgrade temelje i osnove za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja. Zašto se ne bi postigao strateški dogovor između vodećih ljudi u državi koji imaju poverenje oko 80 odsto glasačkog tela - da se utvrde graničnici, međaci i strategija - na koji način ćemo zarad budućnosti voditi odgovornu nacionalnu politiku. Ne spadam u one koji psuju i napadaju političare. Zaista mislim da ljudima koji vode državu, pa i onima koji imaju ambiciju da ih naslede, nije lako. Uopšte im ne zavidim. Ali, moraju da shvate da je jedini put - zatrpavanje rovova koje smo iskopali naspram sebe samih, jer smo ipak jedni drugima najveći prijatelji.

* Kako odbraniti sopstvene interese u ovakvom svetu, kada smo, kako i sami kažete, dotakli dno?

- Silnijima od nas treba reći: nećemo da se tučemo sa vama za Dečane i Gračanicu jer ste jači. Jer ste nas urnisali. Porušili nam mostove i pobili ljude. Ali želimo da vam kažemo jasno i glasno šta je crta nacionalne tapije ispod koje nećemo ići. A tu crtu moramo podvući svi zajedno. Kao narod. Da dođe trenutak kada će nam dolaziti ljudi iz sveta, a da pritom u svojoj torbi ne donose nijedan ultimatum, jer im pre nego što nam dođu u goste mora biti jasno da ispod nacionalno dogovorenog nećemo pokleknuti, ma koja cena da bude.

EVROPA PLAĆA DESTRUKCIJU
* Kako vam, kao glumca koji je ponikao u „crnom talasu“ kod Živojina Pavlovića, izgleda današnja kinematografija? - Posle brodoloma, film se budi i to podržavam. Ipak, u poslednje dve godine, ako izuzmemo „Montevideo“ i još neke, preovladavaju filmovi destrukcije koji prikazuju srpsku stvarnost kao mesto gde je nemoguće da žive normalni ljudi sa normalnim životnim radostima. Potencira se nasilje, haos, skinhedsi, narkomanija. Te filmove listom podržavaju evropski fondovi. Da li će neki od tih fondova podržati film „Led“ ili bilo koji moj projekat? Nema šanse. Jer, ja se borim da pokažem kako su naše Morave najlepše, kako se u zorama i svanućima u Šumadiji najbolje diše...


* Zašto se slika Srbije u svetu toliko sporo popravlja? Kako odbraniti tog vašeg simpatičnog i vedrog seoskog domaćina od globalne slike o njemu?

- Svedoci smo da se posle mnogih užasa koji se dogode u svetu odmah potencijalnim počiniocima „kači“ da im je makar deda iz Srbije. Svi moramo da pokažemo da je Srbija zemlja mladih i kreativnih, naučnika, menadžera, seljaka, ljudi koji najbolje proizvode organsku hranu. Imamo prelepu zemlju koju nam je Bog dao. Gostoprimljivi smo i čovekoljubivi. Sa time da krenemo u svet. Ne možemo ni tenkovima ni avionima da se borimo, ne možemo ni novcem jer ga nemamo. Čime možemo? Onim što imamo. To je moja životna filozofija i to pokušavam da kažem i svojim delom.

* Kako da prevaziđemo sadašnje političke podele kad se u Srbiji ni partizani i četnici nisu pomirili posle sedamdeset godina?

- To jeste naša velika tragedija. Ušao sam duboko u genezu bratoubilačkog rata koji je počeo u novembru 1941. godine jer pripremam film i grandioznu seriju za RTS koja treba da bude i veliki nacionalni projekat ove države. Želim da u toj seriji koju će gledati ceo srpski narod nađemo i ključ pomirenja. Vreme je da kažemo ono o čemu smo ćutali. Srbi su jedini narod koji se posle više od šest decenija od svetske golgote nije pogledao u ogledalo. A bili smo treća svetska zemlja po žrtvama u velikom ratu.

* Hoćete li uspeti da kao heroj „partizanske eskadrile“ nađete pravu meru i postavite na objektivno istorijsko mesto i dražinovce i titoiste?

- Čovek sam čiji je početak karijere obeležio lik romantičnog junaka koji gine na obroncima Zelengore, a bio sam i pilot prve partizanske eskadrile. I danas sam isti taj čovek. Ali, šezdeset godina je na svim istorijskim čitankama bio Josip Broz, partizani su bili pravdoljubivi, čisti, nevini, lepi, plemeniti borci za slobodu, a ravnogorci zlotvori, izdajice, neljudi, ubice. Tako smo rasli, kljukani, edukovani. Tako je formirana naša misao 60 godina. Sada, moramo da smognemo snage zarad budućnosti, da se objektivno i dobronamerno pogledamo „odozgo“, da se sučelimo sa istinom bez ideoloških lakirovki. - Neka niko ne očekuje da ću se potpisati ispod dela koje će komuniste sada da farba crnom bojom, a da ravnogorcima po svaku cenu skida istorijsku, u mnogome nepravednu ljagu sa lica. Sfera mog primarnog autorskog interesovanja je sudbonosna tragika jednog naroda proistekla iz kletve - „Brat na brata“. Cilj mi je da uistinu odgovorno približimo šta se dogodilo 1941. i zašto je Srbin udario na Srbina. Da vidimo šta se to desilo - kako nam se nikada ne bi ponovilo. Želim da seriju prihvate i subnorovci i ravnogorci.

* Da li se češljamo dok selo gori. Kako vam sa obala Morave izgleda polemika o „Paradi ponosa“ u jeku ekonomske krize i kosovske drame?

- Gazde ovog sveta imaju odeljenja, departmente, agencije, zgrade, budžete, stotine hiljada kancelarija, kompjutera koje prate svaki delić zemljine kugle. Završili smo hašku priču, a odeljenje zaduženo za nas pritislo je taster Kosovo, a čim se malo primirilo stanje, uključeno je sledeće dugme - parada pedera i lezbijki. Pa prosto je neverovatno da nije važnija stvar kako će očevi i majke ove jeseni da spreme decu za školu, ili - mogu li brucošima iz unutrašnjosti da plate stan u velikom gradu. Apsolutnim diktatom spolja podmeće nam se potpuno nebitna tema. Nemam ništa protiv ljudskih prava bilo kog čoveka, pa i gejova. Neka imaju paradu, ako je to tekovina evropske demokratije kojoj težimo, ali tamo gde država kaže da je bezbedno. Ali, koliko vidim - oni ne pristaju jer hoće da prođu baš ispod prozora onih koji misle drugačije. Valjda je to deo dogovora sa naručiocima.

Izvor: novosti.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE