Novi projekat gasovoda Bugarski tok bi trebalo bar delom da pomiri sukob interesa unutar članica Evropske unije i nađe izvesnu ravnotežu između planiranog gasovoda Severni tok 2 i izjalovljenih očekivanja prihoda i snabdevanja energijom zemalja koje su oštećene napuštanjem izgradnje gasovoda Južni tok.

Bugarski tok snažno gura Sofija, a o tome kako bi se u projekte isporuka ruskog gasa Evropi mogla uključiti Italija i njene kompanije u Moskvi ovih dana razgovarali su ruski predsednik Vladimir Putin i italijanski premijer Mateo Renci koji je oštro zamerio Evropskoj komisiji da nema ništa protiv Severnog toka 2, a zaustavila je Južni tok, za koji je snažno zainsteresovana bila Italija.

Bugarski tok bi delom bio priključen na već izgradjenu infrastrukturu Južnog toka, ruski, azerbejdžanski i gas iz bugarskih i rumunskih izvora bi se slivao u veliko skladište i čvorište "Balkan" na obali Crnog mora, a odatle bi išao takodje u Srbiju, Mađarsku, Sloveniju, Italiju.

Evropski i američki energetski stručnjaci i analitičari sad počinju ozbiljno da gledaju na izjavu bugarskog premijera Bojka Borisova da će postrojenja Bugarskog toka biti stopostotno bugarska, dakle saglasna pravilima EU, ali da će se preko njih u skladište "Balkan" slivati i ruski gas, po količini šestina onog što je predvidjano Južnim tokom.

U Vašingtonu se, kao i dosad kad je reč o energetskom povezivanju Evrope i Rusije, s krajnjom pažnjom i odbojnošću gleda na mogućnosti da ruski gas ipak u zamašnom obimu dolazi u Evropu, naročito ako to znači da će ubuduće zaobilaziti Ukrajinu.

Američka agencija sa strategijske prognoze Stratfor tako izražava sumnju da će proraditi Bugarski tok, mada kaže da će Bugari i Rusi zakucati na otvorena vrata posebno u Srbiji, Madjarskoj i Italiji, kuda gas treba da protiče u Evropu.

Stratfor navodi da se svakoj vrsti povezivanja Rusije s evropskim kontinentom i kad je u pitanju dostavljanje ruskog gasa preko Severnog toka 2 u Nemačku, protive naročito Poljska, Litvanija, Estonija, Letonija, Slovačka, kao i Ukrajina.

Bugarski i Severni tok 2 bi išli na ruku odluci Moskve da od 2019. obustavi isporuke gasa Evropi preko Ukrajine, koju Rusi smatraju nepouzdanom, i predje na nove puteve snabdevanja.

Ali to znači da Ukrajina, koja je u ogromnim ekonomskim i geopolitičkim teškoćama, gubi oko tri milijarde dolara godišnje prihoda od tranzita ruskog gasa u EU, a za Slovačku, recimo, to je gubitak od skoro 400 miliona evra.

I, mada su vidljivi napori da se na već izgradjena postrojenja napuštenog projekta gasovoda Južni tok nadoveže novi moćan poduhvat Bugarski tok kojim bi gas preko Srbije išao dalje prevashodno u južnu Evropu, nadležni za energetiku u Evropskoj komisiji su zagonetno rekli da zasad o tome ništa ne mogu da kažu.

Bugarski najviši zvaničnici su, medjutim, jasno predočili da će krajem januara o tome razgovarati s ruskim partnerima i precizirali da ceo pothvat predvidja dovodjenje 10 milijardi kubnih metara ruskog gasa, kao i gasa iz Azerbejdžana i bugarskih i rumunskih izvora u veliko skladište i čvor "Balkan" kod crnomorske luke Varna.

Bugarski premijer Bojko Borisov je izjavio da će Sofija sve učiniti da Bugarski tok uvrsti u prioritetne projekte Evropske komisije, ali je Ana-Kaisa Itkonen, portparolka evropskog komesara za energetiku Arijasa Kanjetea, agenciji Beta prenela da "o tome ništa ne može da kaže".

Nezvanično, evropski diplomatski izvori su objasnili da Komisija u Briselu tek treba sve da temeljito proceni i najpre od Sofije i zvanično dobije informacije o pripremama za Bugarski tok.

Borisov je saopštio da projekat znači da će stpostotno biti bugarsko vlasništvo nad cevima gasovoda koji preko bugarske, dakle i teritorije Evropske unije, treba da usmeravaju gas u čvorište "Balkan".

Bugarska će jamčiti da će potom ceo projekat funkcionisati u skladu s propisima EU, što je i bilo za Brisel sporno kad je reč o napuštenom projektu Južni tok.

Strarfor u analizi naglašava da je "Ukrajina partner koji izaziva nevolje" Rusiji i ukazuje na činjenicu da su vlasti u Kijevu od 1. januara pet puta povisile naknadu koju traže za promet ruskog gasa ka Evropi.

Takodje objašnjava da je Kijev odlučio da se u potpunosti uklopi u energetsku politiku Evropske unije, čiji su ciljevi da se spreči veliko prisustvo ruske energetske kompanije Gazprom u Evropi i energenti obezbede iz drugih izvora i pravaca.

Stratfor navodi i da je Italija ljuta na Evropsku komisiju i Nemce zato što prenebregavaju italijanske interese, ali ističe da će "Gazprom teško obustaviti priliv gasa preko Ukrajine, sve dok ne osigura isporuku tog energenta drugim putevima do svog drugog po značaju partnera u Evropi, a to je Italija".

Bugarski tok otud izgleda ima budućnost i zato što, opšte je mišljenje evropskih i američkih analitičara, iza toga, kao i iza Severnog toka 2, stoje interesi velikih zapadnoevropskih kompanija i profit. 

izvor:blic.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE