Konstantinovića i njegovu "Filosofiju palanke" neki vole, a neki ne, ali retko ko se i usuđuje da sve to čita kao njegovu kritiku ne samog društva, nego baš onog njegovog dela koji pledira da bude elita. A ako se tako čita, onda su dešavanja na srpskoj intelektualnoj sceni (koja sve više postaje parolaška Tviter scena), posle Vašingtona, sasvim očekivana.
Nastavak teksta OVDE
