U subotu, 8. marta 2025, u terminu od 15 do 17 časova, samooragnizovani kolektiv "Osmi mart, svaki dan". na ulicama Beograda, organizuje osmomartovski protestni marš pod nazivom „Bez nas sve(t) staje!“.
Kao i prethodnih godina Osmi mart je dan kada ustajemo i pridružujemo se dugogodišnjoj borbi žena za pravdu i slobodu, a ove godine posebno borbama radnica, seljanki i studentkinja. Solidarno stojimo sa svima kojima se godinama urušavaju radna prava, ukazujući na teret neplaćenog, potplaćenog i nepriznatog rada koji uglavnom obavljaju žene, a od koga profitira celo društvo. Podsećamo da su žene u ruralnim krajevima suočene sa otimanjem osnovnih sredstava za život: zemlje, vode i vazduha, uskraćene su im socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, biva najniža je državi. Pridružujemo se borbi studentkinja i studenata i skrećemo pažnju da su studentkinje tokom studentskih protesta najviše izložene direktnom nasilju. Isto tako se tokom studiranja disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave.
U borbenoj tradiciji, mi i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se zajedno. Pozivamo sve žene i saveznike da sve stanemo i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve staje. Tek s tim saznanjem se nastavlja borba za poštovanje i jednakost žena, borba koja traje sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta. Solidarne smo sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu. Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi rada i doma, na svakom mestu i u svako doba.
Okupljanje počinje u 15h na beogradskom Trgu Republike, odakle će krenuti marš.
Osmomartovski marš
Bez nas sve(t) staje!
RADNICE – SELJANKE – STUDENTKINJE
Zamislimo kako bi izgledao dan u kome bi sve žene – seljanke, studentkinje i profesorke, radnice na poslu i kod kuće, drugarice, sestre, majke, supruge, bake, prijateljice i partnerke – potpuno prekinule svoj neplaćeni i potplaćeni rad. Jasno je da bi u uslovima takvog opšteg feminističkog štrajka, koji prepoznaje formalne i neformalne oblike rada i zaposlenja, nestabilne uslove tog rada, kao i negu i brigu o drugima, sve i svet zaista stali!
U Srbiji se godinama urušavaju radna prava svih, a pre svega žena. Žene su učiteljice, nastavnice, kasirke, medicinske sestre, tekstilne radnice, radnice u kulturi. Žene su naučnice i ekspertkinje, a opet, retko su na vodećim pozicijama. Žene odgajaju mlade i neguju stare. Od rođenja se od nas očekuje da budemo negovateljice, na nama je teret planiranja i organizacije kućnih poslova u primarnim i izabranim porodicama, koje obavljamo bez naknade. Kažu nam da je taj fizički i emotivni rad dokaz naše ljubavi. Ono što nam ne kažu jeste da taj rad vredi trećinu ukupnog budžeta države. Kada bi vrtići, domovi za stare, i druge socijalne službe radili u punom kapacitetu realnih potreba, kada bi taj rad bio ravnopravno raspoređen, niti jedna od nas ne bi morala da sagoreva.
U ruralnim krajevima žene su suočene sa konstantnim otimanjem osnovnih sredstava za život: zemlje, vode i vazduha. Ovakva politika bespravlja i kapitalizma oduzima ženama osnovne uslove za dostojanstven i zdrav život. Seljanke se teraju u još veće siromaštvo u zemlji koja već ne prepoznaje njihov rad. Nisu im dostupne socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, najniža je u državi. Bez mogućnosti za ostvarivanje ekonomske nezavisnosti, žene iz ruralnih sredina u posebnom su riziku od rodno zasnovanog i ekonomskog nasilja.
I dok izlazimo na ulice na kojima se već mesecima osvaja sloboda u različitim gradovima Srbije, predvođena studentkinjama i studentima koji zahtevaju da se poštuju pravda, zakon i Ustav, svedokinje smo novih najdirektnijih napada i doslovnog gaženja upravo devojaka, kao vrhunca strukturnog nasilja nad onima kojima se neprestano oduzima društvena moć. Na studentskim protestima do sada su nasilju najviše bile izložene studentkinje koje se i inače na fakultetima disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave.
Desničarske politike, oslonjene na patrijarhat i kapitalizam, rastavljaju nas po rodu, godištu i poreklu – bile da smo lezbejke, trans žene, Romkinje, obrazovane ili ne, iz sela ili grada, sa invaliditetom – dok nas istovremeno strukturno eksploatišu. Vladajuće strukture u sprezi sa antirodnim pokretom zalažu se protiv ravnopravnog jezika, protiv zakona o rodnoj ravnopravnosti, a naša tela tretiraju kao mašine za produkciju i reprodukciju. Brane nam slobodu samoodređenja, slobodu seksualnosti - za nas su zabrane, naporni rad i siromaštvo, a za njih obilje.
Pokušavaju da svedu našu ulogu na privatnu sferu, pričajući nam idealizovane bajke o tradicionalnoj porodici. Ali mi nismo samo majke i supruge - naše pretkinje su pre osam decenija pobedile fašizam, a mi danas predvodimo radničke, ekološke, pacifističke i druge borbe za dobrobit svih.
U toj borbenoj tradiciji mi i ovog 8. marta marširamo, štrajkujemo, odupiremo se zajedno! Pozivamo da sve stanemo i pokažemo kako bez našeg neplaćenog i potplaćenog rada sve staje. Tek s tim saznanjem se nastavlja borba za poštovanje i jednakost žena, borba koja traje sve dok Osmi mart za svakog na svetu ne bude značio više od čestitke i cveta.
Solidarne smo sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije, i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja u Ukrajini, Palestini, Sudanu, Kongu. Osmog marta sve marširamo u istoj borbi za potpunu rodnu ravnopravnost u sferi rada i doma, na svakom mestu i u svako doba.
Okupljanje počinje u 15h na beogradskom Trgu Republike, odakle će krenuti marš. Sve učesnike i učesnice pozivamo da se za marš pripreme shodno vremenskim uslovima, ali i da uz sebe imaju odevni ili drugi predmet po izboru koji je crvene boje, kao simbol krvi, radništva, antifašizma i borbe za ravnopravnost.
Pozivamo i vas da se pridružite osmomartovskom maršu za radna prava žena.
Samoorganizovani kolektiv 8.mart.svaki.dan
