Seoski zaštitnik, Sveti Ilija, već tradicionalno, 2. avgusta, vešto prikriva svoj narodski nadimak, Gromovnik, i na taj način doprinosi uspešnosti spajanja ljudi koji su ostali u Krivoj Reci i onih koji rado, a ne tako često, posećuju ovaj kraj.
Najmasovnije spajanje otisnutih nedaleko, u župski Aleksandrovac, onih malo dalje, gostujućih švajcarskih radnika, popularnih gastarbajtera, ponekog Brusjanina i ljudi koji svoju sreću nisu ni pokušavali da traže izvan svog sela odvija se na Mačkovcu.
Brežuljak, pozicioniran nedaleko od centra sela, sopstveni prostor ispunjava fudbalskim terenom okruženim četinarskim rastinjem, uvek spremnim da u svojoj unutrašnjosti obezbedi prostor za druženje, uz roštilj kao svoju centralnu figuru.
Ovaj teren dobija svoju najznačajniju godišnju ulogu 2. avgusta, na praznik svetog Ilije, da bude lokacija na kojoj se održava jednodnevni turnir. Učešće na ovom turniru svake godine uzme između 10 i 15 ekipa, sastavljenih od sportskih entuzijasta velike šarenolikosti po broju godina.
Priroda se potrudila da nesavršenosti terena budu očigledne, ali saznanje da će u jednom poluvremenu za loptom i protivnikom juriti nizbrdo, a u drugom, znatno umorniji, uzbrdo, i obrnuto, nikome ne stvara problem.
Mnogobrojni neprecizni udarci učesnika ne generišu glavobolje samo svojim navijačima već i zaduženima da to što je na ražnju ili roštilju, pozicionirano u šumarku iza gola, nakon utakmice čeka hrskavo i vruće.
Druženje i sportsko nadmetanje traje do kasno uveče, a količina dobre energije se konstantno uvećava.
Najveće zasluge za organizaciju ovakve manifestacije i postojanje ove tradicije imaju meštani sela uz odličnu saradnju sa ljudima koji najveći deo godine provode u inostranstvu, ali već po navici, svoje odmore usklađuju sa terminom seoske slave i popularnim turnirom.
Na nama koji, privučeni ovim događajem, obilazimo Krivu Reku ostaje da im budemo zahvalni i trudimo se da i u narednim godinama budemo prisutni.
Lazar Simić
Fotografije pogledajte na linku OVDE
