„Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija.
Nama treba jak lider. Koga kritikujemo.

Čije poteze ispravljamo. Koji pristaje da bude kritikovan.
Koji ne kažnjava one koji ga kritikuju.“(Zoran Đinđić)

„A ovaj svet je podeljen oštro na dva dela: na budale i na one koji trpe.
Puno je budala ovde i lakovernih ljudi, koje je lako kupiti i još lakše zavesti.
Ti domaćini misle da je njima dato da potroše kao svoje sve vreme jednog naroda.
Kao da iza njih ništa više ne može da se dogodi.Ovaj prostor je škrt kad treba da iznedri čoveka sa misijom, čoveka darovitog, koji može da vidi bar jedan vek unapred.
Zato se ovde stalno strada, živi se stihijski, primitivno, i svi neprestalno stradamo.“

„Nedostaje nam tradicije za ozbiljnu strategiju.
Nedostaju ljudi sa jakim karakterom u javnom životu.
Previše je mudrovanja i površnog nezadovoljstva koji ne podstiču i ne oplemenjuju akciju, nego je blokiraju.
I previše intriga i tračeva kao u Rimskom carstvu, godinu dana pre njegovog pada.
Zbog toga naša nacionalna istorija ponekad podseća na Sizifov posao.
Kamen je uz velike žrtve doguran skoro do vrha ali onda proradi neki usud i sve vrati na početak.
Ništa nije tako opasno i tako otrovno kao pesimizam.
Intelektualno preobučeni pesimizam pojavljuje se kao cinizam, ironija, različite vrste nihilizma, u smislu "svi su oni isti", "ništa se ovde ne može promeniti", "ovaj narod nije ni zaslužio bolje" i slično.
U svakom čoveku postoji nada i strah.
Pitanje je samo u tome da li ćete podsticati jedno ili drugo.
Ljudi najiskrenije žele da Srbija ponovo postane nešto pozitivno, nešto vredno i uspešno. Ali, ako ih vlast svakodnevno ubija u pojam, ako im sugeriše da treba da budu srećni što ovde ne besni rat i što su živi, naravno da će strah od rizika da povremeno preplavi nadu i želju za promene.
Život je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. (Zoran Đinđić)

"Ako ljudi ispolje suviše hrabrosti na ovom svetu, društvo ih mora gušiti da bi ih slomilo – i tako ih, naravno, ubija.
Društvo slama svakoga, ali posle toga mnogi postaju jaki baš na onim slomljenim mestima.
A one koje ne može da slomi, njih ubija.
Društvo podjednako ubija i dobre, i plemenite, i hrabre.
Ako ne spadate... među njih, možete biti sigurni da će i vas ubiti, samo bez neke naročite žurbe." (Hemingvej)

Želeo bih da ljudi počnu da veruju da sutra može da bude bolje nego danas.
Kažem vam... gledajte u budućnost ... i tamo ćemo se sastatii vi i ja. „ (Zoran Đinđić)

N.Miljković

 


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE