Neverovatno koliko čovek može da sazna korisnih stvari šetajući gradom i razgovarajući sa pravim i upućenim ljudima. Ovoga puta radi se o cveću.
Dobro, priznajem u cveće se ne razumem, Nisam baš ni neki ljubitelj. Ali, ni slutio nisam da žuto cveće brže vene od belog, crvenog, a pogotovo plavog.
Prolazeću danas kroz gradski park, da uhvatim prečicu, video sam radnu brigadu kojom rukovodi Vučko, kako sadi cveće oko spomenika. Lepo poravnato i usitnjeno zemljište, radnici orni za posao i pune kutije raznobojnog cveća, prosto su mamili da čovek zastane, pogleda, i divi se stvaranju oaze prekrasnih boja, i to uživo.
E sad, iako je sve delovalo živopisno, nešto se ipak nije uklapalo u kolorit. Dok se oko spomenika u svakom sledećem trenutku, zahvaljujući vrednim rukama, stvarala nova lepota, odjednom mi se vratio film godinu-dve unazad, kad se na ovom mestu sve žutelo od žutog cveća.
-Vučko, zašto ne sadite žuto cveće. Vidim belo, crveno, plavo, ali nema žutog, pitam ja naivno.
-Žuto cveće brže vene, odgovori Vučko kao iz topa.
Možda je i tako, pomislih ja u sebi ali neće biti da je to razlog.
-Vučko, kad već nema žutog cveća, povedi računa da ne posadiš mnogo belog i crvenog, plava boja mora da dominira, kažem ja uz pozdrav.
Istina, plava boja je lepa, kao nebo. Nekako trenutno veoma aktuelna i moćna, baš kao što je nekad bila žuta...
izvor:toplickevesti.com
