Srbija je tokom leta 2026. godine ponovo bila suočena sa velikim brojem požara na otvorenom. Samo tokom avgusta zabeleženo je gotovo 4.000 požara, a požari na brojnim lokacijama pokrenuli su građane, planinare, dobrovoljce i druge ljude da se samoorganizuju i uključe u pomoć na terenu.
Šta možemo da uradimo da sledeću požarnu sezonu dočekamo spremniji, kako bolje predvideti rizike, kako zaštititi prirodu i šta se dešava sa zemljištem nakon požara - neka su od pitanja o kojima se govorilo na događaju „Vatrena stihija u Srbiji“.
U prvom panelu, „Golim rukama u vatru“, govorilo se o iskustvima dobrovoljnih vatrogasaca, izazovima na terenu, organizaciji, opremi i tome šta je potrebno da bi odgovor na požare bio brži i efikasniji učestvovali su: Aleksa Kozoderović - DVD „dr Laza Kostić“ Novi Sad, Stevica Marković - DVD Brestovac i Predrag Matović - DVD Padobranac Kraljevo. Panel je moderirala Milica Branković.
Požar se ne završava onda kada se ugasi plamen. Nakon njega ostaju pitanja obnove, zaštite prirode, odgovornosti institucija i budućnosti opožarenog zemljišta štp je bila tema razgovora u nastavku panela „Vatrena stihija u Srbiji“.
U drugom panelu pod nazivom „Na zgarištu – požari, zemljište i javni interes“ razgovaralo se o tome kako izgleda prevencija požara, kakve posledice oni ostavljaju na životnu sredinu i šta se dešava sa zemljištem nakon požara. Poseban fokus bio je na novom Zakonu o planiranju i izgradnji, pravnom okviru koji uređuje projekte od javnog interesa i pitanju ko i pod kojim uslovima odlučuje o budućnosti opožarenog šumskog zemljišta. Učestvovali su: Ljiljana Dekić - meteorolog, dr Aleksej Tarasjev – biolog, Strahinja Macić - pravnik, Organizacija za političku ekologiju – Polekol i Vladimir Radosavljević – iRevolucija. Panel je moderirao Slobodan Knežević.
Ipak, iza svih navedenih problema pri gašenju požara stoji nešto što se ne može izmeriti opremom, novcem ili brojem intervencija - solidarnost. Svi učesnici panela istakli su da ih na izlazak na teren pre svega pokreće želja da pomognu ljudima i svojoj zajednici. Taj osećaj, rekli su, teško je uporediti sa bilo čim drugim.
Upravo je ta solidarnost bila jedna od zajedničkih niti celog događaja - od ljudi koji su se tokom požara samoorganizovali, preko dobrovoljnih vatrogasaca, do stručnjaka i organizacija koje pokušavaju da pronađu dugoročnija rešenja. Jer kada se poslednji plamen ugasi, ostaje pitanje šta ćemo uraditi do sledećeg požara i da li ćemo tada biti spremniji.
izvor Građanske iniciative foto: MV
