U svrhu procene uticaja klimatskih promena na živi svet, sa osvrtom na vodne resurse, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu realizuje projekat pod nazivom „Ocena uticaja klimatskih promena na vodne resurse Srbije“.
U okviru tog projekta, postoji slobodna anketa, koja za cilj ima da prikupi što je moguće više podataka o iskustvima individualnih poljoprivrednih proizvođača, vezano za klimatske promene na teritoriji Srbije. U okviru primarnog cilja ankete, nalaze se i ciljevi koji se tiču procene ranjivosti biljne proizvodnje u odnosu na klimatske promene u Srbiji, otkrivanja novih i poboljšanja postojećih mera vezanih za ublažavanje negativnih posledica klimatskih promena na useve i da identifikuje potencijalni pozitivni efekat klimatskih promena na useve.
Klimatske promene su tema koja ne gubi na aktuelnosti, naročito u poslednjih nekoliko decenija, kada su posledice istih postale osetne. Kako uopšteno na živi svet, klimatske promene se odražavaju i na poljoprivredu. Naime, pojedini izvori tvrde da su ukupne štete uzrokovane klimatskim promenama na teritoriji Srbije od 2000. do 2015. godine premašile 5 milijardi evra. Dve trećine ove sume se odnosi na štete u poljoprivredi izazvane visokim temperaturama i sušama, dok je jedna trećina gubitaka uzrokovana poplavama, koje itekako utiču na poljoprivrednu proizvodnju.
Iskustva poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Srbije potvrđuju iznete navode. Naime, poljoprivredni proizvođači se susreće sa posledicama variranja vremenskih uslova, od kojih su u poslednje vreme dominantne izrazito povišene temperature i dug perodi suše. Takođe, u poslednjih petnaestak godina, naša zemlja je imala negativno iskustvo u vidu poplava, koje su uništile mnogobrojne zasade. Povećana temperatura vazduha utiče na fenologiju useva, pojavu novih štetočina, povećanu potrošnju vode, pomeranje datuma setve, promenu dužine vegetacije i tako dalje. S druge strane, neravnomeran raspored padavina uzrokovaće duge sušne periode, kao i jake letnje pljuskove.
Pored svega navedenog, podaci dobijeni anketom će pomoći da se na nivou države prikupe adekvatne informacije o potrebama poljoprivrednika za pomoć od strane državne uprave i lokalne samouprave, te bi stoga bilo poželjno da čitaoci koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, u svrhu istraživanja, ispune anketu na sledećem linku: https://goo.gl/forms/VfM5FMt1ENojWOB73 .
Dušan Čolovejić
