Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavljaju Bogojavljenje kao jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim". Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".
Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji".
Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.
Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Dan uoči Bogojavljenja je Krstovdan, kada se posti zbog zdravlja ma koji dan u nedelji da padne. Toga dana domaćica kuva pihtije, koje se jedu na dan Bogojavljenja. Na Krstovdan se pere sav veš u kući, i uopšte se očisti i sredi sve. Na Krstovdan kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama.
Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.
Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni".
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Nekada davno običaj za Bogojavljenje je izgledao drugačije nego danas:
"Ujutru bi istovremeno iz svake kuće u selu ukućani kretali na reku da se umiju. Bolešljivu decu su kupali u reku, da se očeliče. Tako okupane su ih motali u ponjavu-ćilime. Dok nije bilo crkve ljudi su se okupljali na jednom mestu pored reke gde je dolazio sveštenik da osveti vodicu, koju su ljudi uzimali i nosili kasnije svojoj kući. Vodu bi sipali u čabrove ili neki drugi sud i stavljali bosiljak. I tu bi vodu sveštenik osveštao. Pored čabra je bio postavljen krst isečen iz leda i podupret snegom.
Svetu Vodicu donosili bi kući i čuvali je tokom cele godine, tada bi svaki ukućanin uzeo po gutljaj za zdravlje, a kasnije bi je koristili samo u velikoj nuždi-bolesti, uznemiravanja od strane zlih duhova i slično. Takođe po dolasku kući radi zdravlja bi prskali svuda po prostorijama, kao i po stajama, radi zdravlja stoke. Sveta Vodica može da se čuva neograničeno vreme. Ona ne gubi svoje dejstvo, niti se kvari. Ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši u toku godine, onda se taj ostatak kada stigne nova vodica, sipa u bunar, reku ili cveće. Nikako se ne sme prosuti tek tako, bilo gde. Ova vodica se koristila i da se zamesi slavski kolač i hleb".
Kod Srba je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
izvor i foto:spc.rs
