Lepenac (Brus) -Istorija mosta u Gmijovićima, u Lepencu traje oko 100 godina, kako najstariji članovi porodice svedoče. Most koriste dve porodice koje su stalno nastanjene na ovom mestu sa malom decom i starim članovima, kojima je bilo kakva medicinska pomoć kao i pristup interventnim službama za vreme poplava apsolutno onemogućen, kao i dve porodice koje ovde borave tokom leta.
Pored ove četiri porodice, most koriste i svi ostali meštani Lepenca (Čukuranovići, Lapčeviči itd.) kao pristup svom poljoprivrednom i šumskom zemljištu sa desne obale Rasine, kao i radnici ispostave „Srbijašume“ u Brusu. 
Most je od vremena svog prvog postanka evoluirao od balvana postavljenog na kamene oslonce, preko drvene konstrukcije oslonjene na drvene stubove koji su bili pobijeni u rečno korito do današnje verzije.
Razvoj današnje verzije mosta započinje pre oko 30 godina kada je porodica, u Kraljevu na železničkom odpadu kupila o svom trošku metalnu konstrukciju u dužini od oko 50m.
U početku je ta konstrukcija bila oslonjena takođe na drvene stubove koji su bili pobijeni u rečno korito. Kako se ispostavilo da i to rešenje nije dovoljno stabilno jer bi velike, naročito prolećne bujice svake godine, makar jednom rušile most, pre 7-8 godina, drveni stubovi su zamenjeni sa nekoliko betonskih blokova dimenzija 1x1x3m.
Ovi blokovi su deo potpornog zida koji je osiguravao putni pravac Brus-Kruševac kod obližnjeg mosta u Donjim Lapčevićima, a koji je u istom periodu rekonstruisan. Blokovi su slobodno položeni u rečno korito po većoj površini, bez ikakvog fundiranja ili međusobne veze, a preko njih je postvljena već pomenuta metalna konstrukcija.
Naravno i ovo rešenje se pokazalo kao nestabilno i neadekvatno jer velike bujice opet, najmanje jednom godišnje ruše most.
Tokom poslednjih godina metalna konstrukcia je pretpela znatne štete. Pre desetak godina jaka poplava je odnela jedan deo metalne konstrukcije u dužini od 5 metara.
Prošlogodišnja velika poplava je takođe odenela jedan segment dužine 7-8metara, iako su oba bila osigurana čeličnim sajlama koje je bujica pokidala. Pomenuti segmenti nikada nisu pronađeni, i pored priče da je segment koji je odnela prošlogodišnja poplava možda, ikao je u to teško poverovati, pronađen negde u predelu Bogiša.
Segment konstrukcije u dužini od oko 15 metara je pretrpeo velika oštećenja jer je u poplavi prelomljen na pola i iskrivljen, tako da nije mogao ponovo biti postavljen na oslonce i trenutno je odložen na levoj obali pored mosta.
Ovaj segment je pri poslednjoj montaži zamenjen drvenim gredama koje već pokazuju tragove dotrajalosti, jer su već jednom bile porušene i izvesno vreme provele u vodi. Od ukupne metalne konstrukcije u funkciji je još segment od nekih desetak metara koji je i montiran na most.
O gradnji ovog mosta bilo je reči i na jednoj od sednica Skupštine opštine Brus ali odgovora nema ni danas.
Sve pomenute materijale i troškove porodica je finansirala sama, a adekvatno i trajno rešenje je prevelik finansijski zalogaj za nju. Pomoć je stizala jedino od ispostave Srbija Šume u Brusu koja je odobravala seču neophodne drvene građe.
Opštinsko odeljenje za građevinske poslove je posle višemesečnih molbi i zahteva odobravala slanje mehanizacije koja bi montirala most.
I sva pomoć i briga od strane nadležnih bi se na tome završavala i pored konstantnih molbi i zahteva upućenih od strane porodice Gmijović svim predsednicima opštine Brus, i ostalim nadležnim na nivou lokalne samouprave a u kontinuitetu pomenutog vremenskog perioda.
Svaki put je šteta prijavljivana opštinskom Kriznom štabu ali procene i odštete nikad nije bilo. 
Možda zbog političkih uticaja novac namenjen pomoći nikad ne stigne u prave ruke već u neke pored. Njihovi odgovori bi se završavali na predizbornim obećanjima i prodavanju magle. Na ovaj način samo je pokazana nezainteresovanost za problem porodice Gmijović, pravdajući se kako u opštinkoj kasi nikad nema sredstava, kako su tenderi i tehnički procesi oko planiranja i izvođenja mosta skupi, komplikovani i dugi, kako u opštini nemaju adekvatno obrazovano stručno lice koje bi izradilo projekat, kako nemaju tehnička sredstva i mehanizaciju za izvođenje mosta, itd., itd...
A izgleda da je svega bilo, i sve se moglo pribaviti, osim volje. 
BrusONLINE se nada da pešački most u Gmijovićima ima budućnost i da će opština Brus u najskorije vreme uspeti da izgradi i ovaj most, koji bi puno značio porodici Gmijović ali i ostalim porodicama koje žive u selu Lepenac i okolini.
BrusONLINE
