Novi Sad,14.09.2020. Nedavno je iz štampe izašao roman "ZAUVEK SADA" autorke Ene Nedić. Ova mlada profesorka srpskog jezika široj javnosti je poznata od maja meseca 2020. godine kada je iz revolta spalila sve svoje diplome na platou ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu.
Razgovor započinjemo pitanjem "Šta danas Ena misli o tom događaju ispred Narodne skupštine?"
"Što se tiče "incidenta" pred Skupštinom u Beogradu, on može da bude začudan samo nekom ko me ne poznaje. Pravo na slobodu govora i javno mišljenje, pogotovo na argumentovano negodovanje protiv određene kriminalne pojave u državi na kjoju se pomirljivo ćuti, trebalo bi da ima svaki pojedinac kao pripadnik demokratskog i civilizovanog društva. Samim tim što izostaje i što se takvim pojavama iščuđavamo, dokazuje da živimo u jednom totalitarnom režimu koji se kroz istoriju kvalifikuje kao tiranija ili diktatura.
Izrevoltirana decenijskim odbijenicama na konkursima kojih mi je samo u maju stiglo dvadeset, paljenje sertifikata sa moje tačke gledišta je bilo potpuno opravdano. Kako drukčije društvu željnom skandala skrenuti pažnju na važan egzistencijalni i etički problem?
Mi ne izumiremo samo kao nacija, već i kao pojedinci i porodice, kod nas je nestranačko, nerodbinsko i neucenjivačko zapošljavanje naučna fantastika. Sama sam bila žrtva istog i nikome ne želim taj vid robije, bolje je ići u zatvor, nego živeti život marionete i lažnog akademskog građanina. Moj cilj bio je da se ljudi trgnu i osveste, ne svi, tek poneko ako može.
Bila sam na protestima 2000. peške iz Novog Sada kada je rušen sistem iznutra i spolja, pa privođena zbog mirnih demonstracija i transparenta 2003. i sa današnje pozicije mogu da tvrdim da smo u daleko goroj situaciji, zato što se svi esencijalni problemi ovog društva guraju pod tepih, umesto da se postepeno rešavaju.
Ovom narodu je potrebna iskra pobune i čast nekadašnjih vremena da bismo bili zdraviji, kad već ne možemo biti bogatiji, a uspešniji smo samo po lažnim statistikama. Zaboravili smo da jedna šibica može da zapali dinamit, a dinamit da pomeri planinu. Verujemo da je sve nemoguće. Sve to govorim metaforički, ko želi razumeće, ko ne želi – osudiće. Mi smo nacija krajnosti. Nakon tog gesta koji su neupućeni i zajedljivi prokomentarisali kao "destruktivan", ja sam se zainatila da uradim nešto "konstruktivno"."
Kako se Ena Nedić zainatila i uradila nešto konstruktivno?
"Pisanje, muzika i biciklizam su oduvek bili moja velika ljubav i hobi, ali nikada nisam uspevala da im se posvetim od jurnjave za egzistencijom.
Radim od devetnaeste godine po dva posla i sa 36 imam svega 4 godine staža, onda zamislite u kakvom ambijentu sive i crne ekonomije mi orbitiramo.
Kako sam odustala od svog najvećeg sna, pedagoškog rada i učionice, u teškim trenucima medijskih pritisaka i hajke posvetila sam se pisanju. U njemu sam potražila smisao i utehu, malo pribežište od surove stvarnosti. Ni sama ne znam kako mi se u rukama našla moja prva knjiga, valjda se to zove inspiracija.
"Možda i bude nešto od svega, nakon svega“- pomislila sam kada sam je prvi put otvorila. Setila sam se onih Miljkovićevih stihova: "Treba zapaliti sve što može da gori, treba srušiti sve što je srušivo, sve što nije večno, treba u svemu i nakon svega pronaći nadu". Čini mi se da sam svoju nadu pronašla i u tome mi je mnogo pomoglo oslabađanje od tereta prošlosti i negativnih političkih iskustava.
Rešila sam da bilo koje polje mog budućeg delovanja bude tematski bazirano na nekoj društvenoj problematici i očuvanju tekovina naše tradicije. U intervjuu za "Danas“ istakla sam da je u Srbiji na prodaju sve ono što ne bi smelo da ima cenu – a to su život, deca, organi, teritorije, radna mesta, obrazovanje, vera, kultura... i nema više smisla okretati glavu od evidentnih problema čime god da se bavimo.
U međuvremenu, mogu sa ponosom reći, bila sam i prateći vokal pri snimanju albuma kosovskih pesama pod nazivom "Kosovske" Miloša Zubca."
Recite nam nešto više o romanu ZAUVEK SADA, koja je tematika romana?
"Moj prvi roman "Zauvek sada“ bavi se neponovljivošću sadašnjeg trenutka koji nam često promiče i psihologizacijom mlade i uspešne žene, koja nakon saznanje da je žrtva afere "krađe beba“ kreće u potragu za izgubljenim identitetom i suočava se sa zamkama emocionalnog i duhovnog sazrevanja. Opisuje se život srpske porodice u emigraciji i njena težnja da balansira u svetu nedaća, što je svakako slika i prilika današnjice. U njoj ima dosta istorijskih, teoloških i kulturoloških refleksija. Zrači idilom i optimizmom, jer je meni kao autoru trebao takav svetao prikaz u ova mračna vremena.
Odlučila sam da deo prihoda od prodaje romana "Zauvek sada" namenim u humanitarne svrhe za bolesnu decu, koju još uvek lečimo SMS porukama i donacijama slavnih bez obzira na to ko je na vlasti."
Kakvi su dalji planovi sada već multimedijalne umetnice Ene Nedić?
"U nastajanju je roman "Oniks“ sa potpuno drugačijom tematikom, u kom se oko poludragog kamenčića iz Solomonovog hrama i s odežde prvosveštenika, prepliću epohe i razne ličnosti.
U skici je i satirična drama "Diogenova posla“, verujem da bi Diogen u svom traganju za čovekom u buretu i pod plamenom sveće u po bela dana, imao dosta posla u Srbiji 21. veka. Imama još divnih ideja ali ići ću korak po korak."
Dok očekujemo nova književna dela Ene Nedić, roman "Zauvek sada“ može se naručiti onlajn putem imejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili kupiti u određenim knjižarama i lokalima u Novom Sadu i Bačkoj, uz podsećanje da je Ena deo prohoda od prodaje romana namenila u humanitarne svrhe.
Nenad Miljković
