Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta - rekao je davno Dostojevski, a u krupnim i bistrim očima sestara Jovanović čini se da su suze presušile i da su odavno pretvorene u tugu, bol i strepnju. Dok vode bitku za najosnovnije, detinjstvo obojeno bezbrižnošću i igrom za njih je samo san.
Sestre Milica, Maja i Milena su do pre samo dva meseca živele u planinskom selu Trstena na 30 kilometara od Vranja i uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, gde ne funkcionišu čak ni telefonske mreže. Zbog vukova i velikih snežnih nameta, otac je morao svakodnevno da ih vodi do škole sa psima čuvarima.
Nastavak teksta OVDE
