Beograd 05.03.2021. Novinarstvu u Srbiji kao da nedostaje tek par “koraka” do njegove komemoracije. Srećom, umiranje javnog informisanja dugotrajnije je i od "gladne godine". Ovo nije tužbalica, ni lament nad “sedmom silom”, već samo uvod u pitanje: ko je, ili šta, i kako živi novinar u Srbiji danas?
Profesija toliko važna svakome, od političara i politikanata, preko biznismena i tajkuna, do običnih smrtnika, pa i onih sumnjivo pismenih i dokazano nepismenih, kakvih je u srpskom društvu napretek. Svima osim zvaničnoj statistici kojoj je medijska delatnost nevažna, zapravo lukavo sakrivena u podacima koji bi trebalo da nešto pouzdanije kazuju o društvu i životu. Statistički kalendar, valjda jedan od najvažnijih razloga za postojanje Republičkog zavoda za statistiku, vodi i zavodi informisanje skupa sa komunikacijama.
Zašto, postaje jasnije posle uvida u poslednji publikovani “kalendar” koji navodi da je u delatnosti Informisanje i komunikacije u 2019. godini bilo 67.481 zaposlenih. Koliko je u toj popriličnoj numeri medijskih radnika, ne zna se. Kao ni tačan broj novinara. Prema procenama novinarskih udruženja u tom statističkom loncu približno ih je tek pet, šest hiljada.
Nastavak teksta OVDE
