Mediji aomRS

Ovaj tekst je napisan kako bi ukazao na neka dešavanja koja su najizraženija u pojedinim lokalnim sredinama kada nedostaju opšte informacije od strane javnih funkcionera, javnih službi i organa prema građanima koji žive i rade u toj sredini.

Ono što nedostaje na nekom lokalu su uglavnom opšte informacije koje bi građane informisale jasno naročito o dešavanjima i događajima kako bi mogli da se uključe u rad institucija. Ako nema opštih informacija koja je spona između lokalne vlasti i građana onda ne mogu finkcionisati mnoge stvari.

Opšta Informacija trebalo bi da daje obaveštenje i neko novo novo znanje primaocu informacije za logičko razumevanje, u ovom slučaju građanima. Da bi neki podatak postao informacija on mora da bude prvo zvaničan a potom i važan za subjekte na koje se odnosi, da inicira njihove akcije i da utiče na njihove odluke. Informacija je potrebna kako bi inicirala dvosmernu komunikaciju i na taj način proizvela najcelishodnije rešenje ili odluku.

Najčešće tu sponu između lokalne vlasti i građana čine novinari i mediji u zavisnosti da li i na koji način dobijaju informacije ili moraju doći na drugi način do pojedinih opštih informacija.
Ako znamo da je Informacija skup logički povezanih podataka, obrađenih i organizovanih da predstavljaju obaveštenje i to samo u slučaju ako je pravovremeno dato.

Na primer podaci: Asfaltiraće se sve ulice u gradskom području ne znači ništa ali ako se navede red kojim će se asfaltirati ulice građani će se sa većom verovatnoćom uključiti i učestvovati u pripremi planova sa svojim predlozima i idejama kako kasnije ne bi dolazilo do problema, tužbi itd

Drugi primer je: Ove zime biće besplatno skijanje za učenike - ali pitanje je za koje učenike i da li i za studente? Kada, na koji način i kome da se jave? Na primer ti podaci nisu objavljeni na zvaničnom sajtu a da bi došli do njih trebalo je poslati Zahtev za informacije od javnog značaja pa kako ni posle 15 dana nije bilo odgovora usledila je žalba Povereniku i tako na najobičnije pitanje o besplatnom skijanju koje je upućeno 12. januara zvanični odgovor stiže 26. februara od strane nadležnih... ali o tome u jednom od budućih tekstova.

Ukoliko izostanu informacije, a naročito opšte informacije od organa na lokalu i šire, građani i novinari, kao i svi koji žele da budu obavešteni imaju mogućnost da upute datom organu Zahtev za informacije od javnog značaja. Rok za odgovor na Zahtev je 15 dana a ako izostane odgovor u datom roku onda se upućuje žalba Povereniku… Da li je to sve potrebno znaju samo oni koji uskraćuju informacije i ne žele dijalog i saradnju sa pojedinim novinarima i građanima jer moguće je da "imaju svoje medije koje sufinansiraju i finansiraju..."

Kada se uputi Zahtev za informacije od javnog značaja onda kod primaoca taj zahtev najverovatnije izazove neku sumnju i dolazi do insinuacija i prepričavanja iako se Zahtev često ne odnosi lično na lica već na javnu funkciju koju obavljaju. I umesto brzog odgovora na pitanje/a u Zahtevu, koja se odnose su informaacije koja su pojedini javni funkcioneri trebali sami da saopšte građanima, najčešće dolazi do upita Zašto ovo pitaju ili Zašto baš ovo pitaju? I tako nastaju insinuacije...

A šta su insinuacije - Insinuacije su najčešće nagađanja i vešto navođenje sagovornika na neku misao, ulivanje u uši na fin način. Sa druge strane tumači se i kao podmetanje, ulagivanje i uvlačiti se nekome pod kožu, pa čak i klevetanje i izmišljanje sa ciljem da se neko okrivi za nešto - a taj neko je najčešće lice koje je uputilo Zahtev za informacije od javnog značaja.

Uz insinuaciju dolazi I prepričaavanje. Ima dosta primera za prepričavanje na lokalu naročito od zakonodavne I izvršne vlasti koji su u prethodnom period uglavnom pričali "Znamo šta piše taj i taj i šta time hoće reći." A na pitanje da li su pročitali tekst ili odgledali snimak često odgovaraju "Ma šta imam da čitam, prepričali mi ukrtako I objasnili mi…"

Zamislite primer za prepričavanje koji ide ovim tokom:
Novinar pozove izvesnu osobu da pita da li će biti neko simbolično obeležavanje povodom dešavanja od pre dve godine..na šta je usledio odgovorio:
- "Pa iako bude ti sigurno nećeš biti obavešten i pozvan?"
- "Zašto? Šta se desilo?", upita novinar.
- "Šta, šta se desilo. Znaš i sam. Kada si pisao tekst o tom događaju nisi me ni pomenio a ja sam najzaslužniji za to!"
- "Da li si ti pročitao taj tekst? Ima par rečenica i video? Da li si odgledao video snimak?", pokušava novinar da sazna neku informaciju.
- "Nisam!"
- "Nisi... Pa kako onda znaš da nije pominjano tvoje ime? I zašto pričaš tako?"
- "Ma šta imam da čitam kada mi jedna osoba prepričala... I rekla sve…"
- "Čekaj, nisi čitao i veruješ prepričavanju… Ko ti je to prepričavao?", upita novinar baš iznenađen.
- "Ma sta da čitam i gledam kada verujem toj osobi. Njeno dete radi na visokom položaju…", uverljivo će izvesna osoba.
- "E, o čemu to pričaš? Šta se dešava? Ne mogu da poverujem šta pričaš? Pa ti si neki demokratski opredeljena osoba... Ako je tako onda Ti veruj..." i novinar prekine telefonsku vezu.
I šta onda uradi novinar – uplati na račun osobe sa kojom je razgovarala određeni iznos kao donaciju za prepričavanje - da ta izvesna osoba podigne novac i uruči osobi koja je prepričavala uz pozdrave svima na visokom položaju…
E sada da li je taj novčani iznos "podstrek za prepričavanje" otišao u prave ruke znaju samo dve osobe – ona kojoj je uplaćeno i ona koja je imenovana da je prepričavala tekst od tri rečenice.

Ali da se vratimo na tekst...

Osim insinuacija i prepričavanja često se od pojedinih lokalnih funkcionera, po upućenom Zahtevu za informacije od javnog značaja, može čuti da koriste pojam istraživačko novinarstvo, iako u suštini ne razumeju šta to znači, jer je naročito u pojedinim manjim sredinama opšte shvaćeno da novinari treba da jure informacije i oni navodno istražuju nekoga ili nešto. Ako neko upita kada je bio sastanak Opštinskog veća i koje odluke su donete to ne znači da je upućeno lično pitanje ili se nešto istražuje već se pitanje ili pitanja odnose na odluke jer osoba koja vrši neku javnu funkciju ima dužnosti i obaveze koje idu uz tu funkciju da obavesti građane na adekvatan način bez obzira ko je osoba i kako se zove...
A što se tiče istraživačkog novinarstva to je posebna tema i priča...

Ono što je poenta ovog teksta je to da je za normalnu komunikaciju uvek potrebna opšta informacija koju karakterišu pouzdanost, pravovremenost, jasnoća i koja će kod lica kome je upućena izazvati logično i normalno razmišljanje i tako dovesti do predloga i akcija koje dovode do svrsishodnog rešenja. Čim izostane informacija, iz bilo kog razloga, dolazi do sasvim drugih aktivnosti i situacija koje samo oduzimaju vreme i udaljavaju sve aktere od svrsishodne odluke ili rešenja - tada  sve kreće u krug Zahtev za informacije od javnog značaja, insinuacije, prepričavanja, eventualno žalba Povereniku...
A sve je lakše i mnogo jednostavnije ako postoje informacije i to pravovremene i veoma jasne...
Nenad Miljković foto:aom.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE