DragoljubMihailovicDraza ICgovRS

Dragoljub Draža Mihailović đeneralštabni oficir (rang današnjeg doktora vojnih nauka) i učesnik šest ratova, rođen je u Ivanjici 27. aprila (po starom kalendaru 14. aprila) 1893. godine. Ime je dobio po Dragoljubu Draži Petroviću, ocu njegove majke Smiljane, uglednom domaćinu raškog sela Tisovica.

Posle Draže, Smiljana i Mihailo dobili su ćerke Milicu i Jelicu. Otac Mihailo je umro od tuberkuloze odmah po Jeličinom rođenju, a majka Smiljana pet godina kasnije. Draža, Milica i Jelica rano su ostali bez roditelja.

Zato je 1901. godine Dražin stric, veterinarski major Vladimir Mihailović, doveo siročiće u svoj dom u Beogradu, u Studeničkoj ulici preuzevši staranje o njima.

Prvog septembra 1910. godine Draža je stupio u 43. klasu Niže škole, Vojne akademije u Beogradu. Posle šest meseci, bio je unapređen u čin pitomca-kaplara, a posle dve godine, 1912, u čin pitomca-podnarednika. Posle Kumanovske bitke Draža je unapređen za narednika i bio je odlikovan srebrnom medaljom za hrabrost. Učestovao je u borbama na Zletovskoj reci i dalje na Kočanima. Bio je ranjen i odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost, a ubrzo posle bitke, 18. jula, proizveden je zajedno sa celom svojom klasom, u čin potporučnika.

U Prvi svetski rat Draža Mihailović je stupio u 3. prekobrojnom pešadijskom puku 1. poziva, koji je pripadao Drinskoj diviziji. U Cerskoj bici učestovao je kao vodnik 3. čete 1. bataljona. U Kolubarskoj bici, Dragoljub Mihailović, sada vodnik 3. čete 1. bataljona, se istakao 24. i 25. oktobra na Kostajniku i 7. novembra na Plamomištu.

Na Solunskom frontu Mihailović je učestovao u borbama na Ostrovskom jezeru, Gorničevu, kod Žiove, na kotama 1050 i 1368, na Sokocu, Zelenom brdu, Govedarskom kamenu i Dobrom polju. U bici kod sela Neokazi i Donje Vrbine, 11. septembra 1916, teško je ranjen. Posle oporavka, vratio se u svoju jedinicu na prvu liniju fronta, aprila 1917. godine.

Na Solunskom frontu unapređen je u čin poručnika, 25. januara 1918. godine.

Orden belog orla sa mačevima 2. reda dobio je 14. januara 1918. godine, za stečene zasluge i pokazanu hrabrost u ratu. Najzad, Mihailović je, jedini u diviziji, dobio i Engleski vojni krst i to odlukom komandanta divizije.

Mihailović je, 11. aprila još jednom odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost. Usledilo je unapređenje u čin kapetana 2. klase, 14. oktobra, i još jedno odlikovanje, Orden belog orla sa mačevima 5 reda, koje mu je uručeno 1. decembra 1920. godine

Te, 1920. godine, oženio se sa Jelicom Branković, ćerkom pukovnika Jevrema Brankovića. Jelica i Dragoljub su izrodili četvoro dece: sinove Branka, Ljubivoja i Vojislava i ćerku Gordanu.

Draža Mihailović je odlikovan Albanskom spomenicom novembra 1921. godine, a 24. oktobra 1922. unapređen je u čin kapetana 1. klase.

Majorski ispit je položio 16. marta 1925. godine, da bi u čin majora bio unapređen krajem te godine, 17. decembra. U generalštabnu struku je preveden 24. februara 1926, koja se može porediti sa današnjom titulom doktora vojnih nauka.

Prosvetni Orden Svetog Save 2. reda dobio je 25. januara 1928. godine, a 17. decembra 1933. Orden jugoslovenske krune 2. reda. Čin pukovnika dobio je na Vaskrs 1930. godine.

Službovao je u Sofiji, na mestu vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije. Tamo je dobio dva bugarska odličja:

Orden Aleksandra Nevskog 3. stepena, koji mu je uručio lično car Boris prilikom odlaska i Orden krsta Svetog Aleksandra, koji će stići tri godine kasnije, 1939. Za vreme službe u Sofiji dobio je i pukovnički čin, 6. septembra 1935, povodom rođendana prestolonaslednika Petra Karađorđevića.

Nakon Sofije bio je vojni ataše u Pragu. Na oproštajnom prijemu, predsednik Čehoslovačke uručio je Draži Mihailoviću Orden belog lava 3. reda.

Izbegavajući da ga okupator zarobi u Aprilskom ratu, pukovnik Dragoljub Mihailović se sklonio na Ravnu goru i sredinom maja 1941. od nekoliko oficira i podoficira, oformio grupu svojih pristalica. Draža Mihailović održava stalne kontakte i s Britancima i sa emigrantskom vladom.

Od tada pa sve do potpunog razlaza Engleza i Draže Mihailovića, juna 1944, četnici Draže Mihailovića su imali stalnu vezu i punu podršku emigrantske vlade. Ona je Dražu Mihailovića stalno unapređivala (od pukovnika do armijskog generala) i postavila za načelnika štaba komande Jugoslovenske vojske u otadžbini i ministra vojnog.

Na Teheranskoj konferenciji Staljina, Ruzvelta i Čerčila je doneta odluka o obnovi jugoslovenske države i pružanju pomoći Titovim partizanima, i to 28. novembra 1943, dan uoči zasedanja AVNOJ-a.

Najteži udarac četnicima Draže Mihailovića, ipak je zadao kralj Petar II Karađorđević. Kralj je smenio u junu 1944. godine Božidara Purića sa mesta predsednika vlade i postavio Ivana Šubašića.

Đeneral Draža Mihailović je najzaslužniji za uspešnu spasilačku misiju Halijard (Vazdušni most) koja se odigrala septembra meseca 1944. godine u selu Pranjani kod Čačka i koja se dan danas smatra jednom od nauspešnijih spasilačkih misija u Drugom svetskom ratu - više na linku OVDE

Ironično, prvi čovek koji se sa oružjem u ruci i gerilskim formacijama pojavio u borbi protiv Nemaca u proleće 1941. godine, ostao je poslednji i jedini u šumi 1945. godine. Kao što je nekada prvi ustao u protest protiv nemačke okupacije u Evropi, tako je po završetku rata bio takođe, prvi u protestu protiv uspostave komunističkog režima u Jugoslaviji. Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osuđen po osam tačaka, ali nikad nije osuđen kao ratni zločinac, kako se kasnije našlo u istorijskim udžbenicima, već uglavnom za zločine protiv tzv. NOB-a.

Mihailoviću je nametnut brz tempo suđenja koji on posle dugog mučenja nije mogao da prati. Navodni dokazi nisu bili dostupni odbrani. Shvatajući da je njegova presuda već doneta Mihailović odbija ponudu američkih vazduhoplovaca, spašenih nad Srbijom, da svedoče u njegovu korist. I pored svih nedaća, Mihailovićev branilac Dragić Joksimović je uspešno pobijao navode optužbe i pokazivao njihovu neosnovanost. General Mihailović je 15. jula 1946. godine osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i gradjanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine. Kazna je izvršena 17. jula 1946. godine u Lisičjem Potoku u Beogradu. Osuđenici su sahranjeni u jarku na mestu streljanja.

Dragoljub Mihailović najodlikovaniji je srpski oficir u istoriji. Osim „Legije zaslužnih“ nagrađen je i francuskim ratnim krstom. Komandant francuskog pokreta otpora, general Šarl De Gol, odlikovao je generala Dražu Mihailovića Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pročitana svim francuskim jedinicama.

Pored odlikovanja koje je Draža Mihajlović dobio tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1948. godine, američki predsednik Hari Truman posthumno ga je odlikovao ordenom Legije časti zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.

Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila je da generala Dragoljuba Mihailovića uvrsti u “Legiju zaslužnih”, nakon izveštaja istražne komisije Komiteta za pravedan sud Draži Mihailoviću.

Orden je, u maju 2005. god. uručen njegovoj kćerki Gordani na skromnoj ceremoniji održanoj u ambasadi SAD u Beogradu. Odlikovanje nije uručeno sve do tada zato što je američki interes na Balkanu bila neutralna Jugoslavija pod Titovom upravom.

Snimljen je i film o životnom putu i životnoj drami Dragoljuba Draže Mihailovića, đeneralštabnog oficira (rang današnjeg doktora vojnih nauka), učesnika šest ratova, uz svedočenje aktera i uz komentare američkih stručnjaka, uz snimke mesta prelomnih događaja i neobjavljenih arhivskih video zapisa, od rođenja 27. (14.) aprila 1893. godine do njegove likvidacije – u zoru 17. jula 1946. godine.

Viši sud u Beogradu 14. maja 2015. godine rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.
izvor i foto: ivanjica.gov.rs i pogledi.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE