Miloševa priča o njegovim počecima u frilensingu u Srbiji, razvoju i trenutnom stanju i statusu... objavnjena na FB starnici Udruženje radnika na internetu:
"Ja sam Miloš frilenser a ovo je moja priča.
Rođen sam u Leskovcu, a do sedme godine sam živeo u jednom manjem mestu između Leskovca i Niša. Sa 7 godina dolazim u Niš gde završavam prvo osnovnu i srednju Mašinsku školu, a zatim i državni Mašinski fakultet. Od 225 studenata koliko je tada upisalo fakultet, na mom smeru, završili smo samo nas 8 u roku. Dobili smo diplome i to je bilo to. U tom trenutku ne uspevam da nađem apsolutno nikakav posao, a odlučan da ostanem u Srbiji, delim oglase u vidu novina stavljajući ih u sandučićima zgrada u Nišu od čega zarađujem prvi novac da kupim računar.
Frilensing:
Nakon kupovine računara, 2012. godine dosta vremena provodim bezvredno, a onda mi jedan od meni jako bliskih ljudi nudi posao koji ću raditi za 10.000 dinara mesečno (u to vreme polovina prosečne plate u Srbiji). Pristajem odmah, i krećem sa poslom. Moj posao je bio održavanje i uređivanje Fejsbuk stranica. Posao je nov i ide jako brzo uzlaznom putanjom. Kad završim sa redovnim poslom, ostajem na stolici skoro svakog dana prekovremeno kako bi što više usavršio sebe u ovoj branši. Kako vreme odmiče vidim da imam dosta kvalitetniji kontent od ostalih ljudi koji su oko mene u poslu, što i sama publika potvrđuje svojim lajkovima i komentarima, i odlučujem da se osamostalim.
- 2014. godine, dok mi moji drugovi šalju selfije iz noćnog provoda i sa bazena, ja skupljam novac, i pazarim svoju prvu Fejsbuk stranicu za 14.400 dinara (120 evra) pritom nemajući novca da odmah isplatim sve, stičem poverenje kod vlasnika te stranice, i kupujem je tako što ću je otplatiti u 2 mesečne rate po 7.200 dinara. Tada radim na održavanju te stranice bez prihoda.
Videvši da sve ovo isto mogu da radim i na stranom tržištu, gde će sve biti mnogo plaćenije, zajedno sa još nekoliko ljudi pokrećem sajt i Fejsbuk stranice za inostrano tržište 2015. godine, GDE ĆE SAV NOVAC IĆI NA MOJ RAČUN. Ti ljudi me danas nisu ni pitali da li nešto novca treba da daju oko poreza.
- 2016. godine, tražim od oca i cele familije 1500 evra jer osećam priliku da se krene ozbiljnije sa poslom. Niko mi tada nije dao ni jedan jedini evro. Novac mi pozajmljuje čovek iz Bosne kojeg do dana današnjeg kad ovo pišem nisam video uživo. Daje mi 1500 evra na poverenje, ali je bio upućen kako radim ovaj posao i traži da mu naredne 4 godine dajem 20% od zarade. Nije mi bi bilo bitno, bitno mi je bilo da radim i idem napred sa poslom, mogao je i 50% da traži prihvatio bi. Nakon tog uloženog novca posao ide dosta napred i cifre se kreću između 1000-2000 evra mesečno i tada prvi put počinjem da se raspitujem na koji način mogu da platim porez za taj iznos. Apsolutno svuda dobijam odgovor da se čeka zakon o frilensingu i da to niko još uvek ništa ne plaća.
- 2017. godine, zarada je dva puta u nekim mesecima i 3 puta veća u odnosu na 2016. godinu. Ja tada prvi put odlazim direktno u Poresku upravu Niš želeći da platim porez gde dobijam potpuno isti odgovor kao i 2016. godine. "Čeka se zakon o frilensingu i mi nemamo načina kako da vam naplatimo porez". Ja insistiram da mi naprave bilo kakvu specifikaciju za ulazak strane valute u državu kako bi na bilo koji način dobio papir da sam platio porez ali opet dobijam odgovor "da se ne može to tek tako raditi i da sačekam zakon KAO I SVI OSTALI LJUDI". Ono što sam tada naučio jeste da bilo šta da vam neko kaže, tražite da se to napiše na papir jer to je jedino validno, ne verujte ni najrođenijem na reč. Tada se vraćam iz poreske uprave i zadužujem 2 advokata da me obaveste kada bude donešen zakon o internetu kako bi imao svoju delatnost i mogućnost da pokrenem firmu.
- 2018. godine takođe odlazim u Poresku upravu u Nišu i dobijam isti odgovor da se čeka zakon o internetu.
- 2019. godine, marta meseca, donosi se zakon o internetu a već APRILA meseca iste godine ja pokrećem svoju firmu i legalizujem se u potpunosti. Iste godine godine, tada već imam Fejsbuk stranicu od 2.7 miliona ljudi iz Amerike i jak uticaj na članove u stranici. Pojedini portali u Americi počinju da preuzimaju moje postove i linkuju ih prema mojoj stranici. Pravim kardinalnu grešku i jednog jutra se budim gde me iz Fejsbuka obaveštavaju da je stranica ugašena. Tri dana nisam izilazio iz sobe gledajući u jednu tačku. Moj posao je opao za 90+ posto. Treći dan govorim sebi da neću dozvoliti da me novac ubije i nastavljam kao da se ništa nije desilo.
Zato sam uvek tvrdio da ne možete Frilensera ograničiti jednom cifrom plaćanja jer Frilenser ne zna šta mu nosi sutra. Jedino ispravno rešenje jeste da Frilenser ima 2 načina oporezivanja:
- Da plaća porez i doprinose ukoliko je siguran da će imati novca da ih plati svakog meseca.
- Da plaća samo porez 10-20% od novca koji primi iz inostranstva a da pritom ne bude osiguran. U tom slučaju, u mesecima, kad nema primanja za Frilensera neće biti ni poreza.
- 2020. godine donosi se rešenje da Frilenseri moraju da plate porez za 5 godina unazad retroaktivno i to sa kamatom. Ovo je presedan. Kako god da se završi ova priča, ovo će ostati upamćeno bar među nas 50.000 koliko nas ima, da je neko uradio ovako nešto. Iako se govori da je predhodna vlast sve uništila i da ništa dobro nije donela državi, aktuelna vlast uzima njihov zakon iz 2003. godine i oporezuje Frilensere za 5 godina unazad. Ja sam tada otišao u Poresku upravu i Nišu i sreo čoveka koji mi je govorio da ne trebam da plaćam porez dok zakon o internetu ne bude donešen. Delilo nas je staklo šaltera. Ćutao je on, ćutao sam i ja, tako dva minuta smo ćutali ali smo za ta 2 minuta mnogo toga rekli jedan drugome. Verovali ili ne, ovako je bilo od reči do reči, bar u mom slučaju.
Nakon toga predsednik države javno kaže na državnoj televiziji da neće biti retroaktivnog plaćanja i da porez mora da se plati od dana kada je zakon o internetu donešen (mart 2019. godine). Da bi dva dana kasnije Premijerka i Ministar finansija pogazili sve to i doneli odluku da se porez obračuna retroaktivno od 2015. godine. Kome ja da verujem i kome da se obratim kad predsednik države nije mogao ništa da uradi?
Pišem ovo kao jedan od 1000 najvećih osuđenika u državi i 1 od 3 najvećih osuđenika iz Niša. prema njihovom obračunu samo za 2017. godinu moj dug iznosi 827.000 dinara. Čitali ste tekst odozgo i videli ste kroz šta sam sve prošao ne dobijaći od države ni jedan jedini dinar, i nisam ni tražio. Radio sam po 12-14 sati dnevno jer sam imao svoj cilj. Kad su mi jednom prilikom hakovali internet karticu 36 sati se nisam sklonio od računara. Imao sam 10 dana godišnjeg odmora, radio sam i subotu i nedelju, prozivali su me u šali, bliski prijatelji, da sam umro itd, ni za to nisam mario ni najmanje. Sada se meni otima novac da bi se tim istim ljudima dalo 5.000-10.000 dinara da imaju za kladionicu. Nema veze, proćiće to. Novac je prolazna stvar, bruka je večna.
Mene jedino brine da mi sutra možda neko neće pokucati na vrata i doneti novi koverat prema kome po zakonu iz 1800. godine treba da platim neki porez. Za 5 godina (2015-2020) niko se nije udostojio da izađe pred narodom i da kaže "Ej ljudi, vi što radite na internetu, ne može tako da radite, moramo da nađemo načina da plaćate porez", niko apsolutno niko to nije uradio. Ćutalo se sve vreme i desilo se šta se desilo.
Ako već i predsednik države priznaje da je napravljen propust, pa hajde onda da podelimo to dugovanje. neka svaki inspektor plaća, ne mora polovinu, neka plaća trećinu duga, onome kome je uputio rešenje ako je već greška bila obostrana i da završimo sa tim.
Moja generacija je pretrpela rat 1991. godine, bombardovanje 1998. godine. 50.000 ljudi je ustalo i reklo da Srbija neće propasti i da će njihov novac biti naš. I tako se i radi, 2020. godine IT sektor je za 8 meseci doneo državi Srbiji MILIJARDU evra, 2022. godine taj iznos se prema zvaničnim podacima popeo na 2.3 MILIJARDE evra, bez ijednog jedinog dinara ulaganja države, i taj iznos će nastaviti da raste samo zahvaljujući sposobnosti tih 50.000 ljudi koje sada neko hoće da otera u dužničko ropstvo od 10 godina. Zašto? Pišem ovo kao totalno vanstranačka ličnost, napisao sam ovo kao jedan slobodan građanin Srbije kome su preko noći oduzeta sva prava."
Priče radnika na internetu - Ko su frilenseri (freelancer) u Srbiji? na linku OVDE
izvor:Udruženje radnika na internetu
