Dan pobede nad fašizmom je dan kada je Nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu. Slavi se 9. maja, iako je Drugi svetski rat konačno završen tek nekoliko meseci kasnije bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana posle tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju.
Naime 9. maja 1945. (po moskovskom vremenu) godine sovjetski maršal Žukov ratifikovao je ispred Saveznika sporazum o nemačkoj kapitulaciji, koji je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel.
Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta, i to u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu od 2000.
Najveća parada održava se svake godine 9. maja u Moskvi, sa velikim mimohodom više rodova vojske i preleta avijacije. Na toj paradi se svaki put pokažu i poslednja postignuća ruske tehnologije ali i oprema iz Drugog svetskog rata.
Nemački predstavnici su dva puta potpisali kapitulaciju. Prva kapitulacija Saveznicima je potpisana u Remsu 7. maja i stupala je na snagu 8. maja u 23:01 po srednjoevropskom vremenu. Ovaj datum se često naziva Dan pobede u Evropi u većini zapadnih zemalja. Josif Staljin je kasnije bio nezadovoljan ovim događajima, pošto je smatrao da predaju mora da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza i da bude potpisano u Berlinu i insistirao je da je protokol iz Remsa bio samo preeliminarni, a da se glavna ceremonija mora održati u Berlinu, gde se tada nalazio maršal Georgij Žukov.
Stoga je organizovana druga ceremonija na neoštećenom imanju van Berlina uveče 8. maja, kada je već bio 9. maj u Moskvi zbog razlike u vremenskim zonama. Feldmaršal Vilhelm Kajtel je potpisao predaju Vermahta maršalu Žukovu u štavu Sovjetske armije u Berlin-Karlshorstu.
Da bi se obeležila pobeda u ratu, prva moskovska parada pobede je održana u Moskvi 24. juna 1945.
