Vračarević Mirčeta šumar izgradio je česmu pijaće vode na ulazu u Brzeće iz pravca Brusa i uredio prostor oko česme.
Vračarević Mirčeta čovek koji danas živi jednostavno, ali duboko, u skladu s prirodom.odrastao je u selu Šošiće, među bregovima koje još uvek ne dotiče gradska vreva. Kao dečak, disao je čist vazduh, pio vodu iz prirodnih izvora i trčao kroz šume koje su za njega bile svetilište tišine i sklada. Tada je, i ne znajući, pronašao poziv koji će ga voditi čitav život – da čuva ono najosnovnije: prirodu, a time i vodu i vazduh.
Danas, Mirčeta je šumar. Ne samo po zanimanju, već i po načinu života. Njegove vrednosti nisu ispisane na diplomama, već u koracima koje je ostavio kroz decenije brige o šumama, izvorima i planinama. Za njega, priroda nije resurs – ona je dom.
Pre nekoliko godina, tokom šetnje kroz Brzeće, naišao je na prizor koji mu je, kako kaže, “podsetio dušu na detinjstvo”: iz samog srca bukove šume izvirao je potok – tih, bistar, hladan. Tada je znao: ovde treba da podigne česmu. Ne običnu česmu, već spomenik prirodi.
I tako je i bilo. Rukama koje su godinama sadile, čistile i obnavljale šumu, Mirčeta je izgradio česmu u neposrednoj blizini izvora. Ne zbog slave. Ne zbog priznanja. Već zbog poruke.
Na kamenoj ploči pored česme, jednostavno je urezao rečenicu:
„Pijte vodu bistru, ostavite prirodu čistu.“
To je njegova poruka novim generacijama. Njegov poziv da se ne zaborave osnove – da ništa ne može da zameni čistu reku, tišinu šume i vazduh koji miriše na život. Česma je njegov dar, ali i upozorenje: priroda nije večna ako je ne čuvamo.
Posle izgradnje česme, Mirčeta i dalje živi tiho, ali ispunjeno. Sadi, čuva, nadgleda i – posmatra. Ne govori mnogo, ali u njegovom pogledu vidi se snaga onih koji su ceo život živeli u skladu sa sobom i sa šumom.
Na dan kada je potekla voda na česmi Mirčeta Vračarević je u neposrednoj blizini posadio orah uz nadu i veru da će se ubuduće pod gustom krošnjom oraha igrati deca, neki novi klinci, koji će nastaviti da čuvaju prirodu i znati da cene vrednost čiste vode, vazduha i prirode u celini.
Na pitanje šta ga drži toliko dugo u šumarstvu, zašto nije poželeo nešto drugo, nešto „veće“ – samo se nasmeje, i tiho kaže:
„To je šumareva tajna.“
Jedan fenomenalno pozitivan primer za sve uzraste i buduća pokoljenja.
Nenad Miljković
