35 GODINA OD TRAGIČNE SMRTI PESNIKA, UMETNIKA I DIPLOMATE, ZA PRIJATELjE „BURGA“ (12. 4. 1952 – 7. 8. 1990)
rođen sam,
i to je dovoljno
za život
„Postoji jedan put kojim se nikad ne ide. Oni koji krenu njime, ne mogu se vratiti“.
Nenad Burgić rođen je 12. 4. 1952. godine u Brusu, u SFRJ, „kako je govorio, “u danu bez oblaka “. Osnovnu školu je završio u Brusu, gimnaziju u Kraljevu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1975. godine. 1979. godine se zaposlio u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove (SSIP) „Jedini od svih naših službenika u tom našem diplomatskom predstavništvu, govorio je japanski“, pisala je Jelena Petrović, novinar iz Kraljeva u Ibarskim novostima, 13. 9. 1990.
U periodu od 1979–1983. boravio je u Japanu, gde je u jugoslovenskoj ambasadi bio zadužen za resor privrede, a ubrzo je dobio i poslove atašea za kulturu i štampu u Upravi za Daleki Istok, Indokinu i Pacifik. Za to vreme više puta posećivao je i Kinu, gde je počeo da se interesuje za kinesku kaligrafiju i umetnost.
U Tokiju 17. 5. 1980. osnovao je umetnički studio „ISTO“ u kojem je prikazao i svoje radove inspirisane srpskom srednjovekovnom kaligrafijom s kojom je učestvovao i na brojnim svetskim izložbama.
Za života je objavio tri knjige: Zatvorena (otvorena) knjiga (1979), Kineska kaligrafija (1988) i Oluja u planini (1990). Autor je jednog teksta u knjizi Folk dance of Japan (1981), pod naslovom „Yatsuo festival“. Posthumno je objavljena njegova zbirka pesama Slušanje tišine (1992). Burgićeve pesme zastupljene su u nekoliko izbora haiku poezije: Odžačka cvetna grana (1990), Ptice u plavetnilu (1991), Grana koja maše (1991) i Leptir na čaju (1991). Na prvom jugoslovenskom haiku konkursu u Odžacima (1989) dobio je prvu nagradu na tradicionalnom konkursu za haiku godine.
zalutao u šumi
svi borovi
pokazuju ka nebu
Njegova knjiga Kineska kaligrafija (1988) je prva studija ovog tipa kod nas, koja je utabala put budućim istraživačima i svima onima koji se interesuju za kinesku kaligrafiju.
Tokom 1989. i 1990. godine odigrao je veliki broj umetničkih performansa i gostovao na nekoliko televizijskih i radio–emisija koje su popisane u bio–bibliografiji u knjizi Slušanje tišine (1992).
Tragično je preminuo 7. 8. 1990. godine u Beogradu pod nerazjašnjenim okolnostima. Sahranjen je na groblju u Kraljevu 14. 8. 1990. godine. Umetnički performans pod nazivom „Nenadani krug“, izveo je Ranko Pavić, umetnik i veliki prijatelj Nenada Burgića, u Grožnjanu, u današnjoj Hrvatskoj, „u dan i u čas sahrane Nenada Burgića“.
„U 13 časova, na prvi udar sata grožnjanskog zvonika Ranko Pavić je otpočeo svoj performans “nenadanog kruga” (trajanja tri minuta između prvog i drugog otkucaja sata). U ovom vremenskom sklopu nastat će radovi–crteži (26 segmenata) isključive gestualne kaligrafije“.
tražim reč
za početak
i za kraj
Autor ovog teksta se zahvaljuje Nadici Lišanin, višem kustosu na Grupi za pedagoško-propagandne delatnosti Narodnog muzeja Kraljevo, na ustupljenom katalogu Burgić: izložba kaligrafskih radova (1980–1990) i katalogu Ranka Pavića, Nenadani krug, u izdanju Narodnog muzeja Kraljevo. Zahvaljujem se i Andreju Anđiću, diplomiranom bibliotekaru Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Kraljevo, na ustupljenom materijalu o Nenadu Burgiću, između ostalog i crno–beloj fotografiji Nenada kako drži svoj kaligrafski rad.
Dimitrije Anđelković 6. 8. 2025. foto Andreja Anđić
Napomena autora teksta -Šaljem Vam svoj tekst u čast Nenada Burgića, a povodom obeležavanja 35. godina od njegove tragične smrti, 7. 8. 1990. godine. Ovaj tekst je objavljen na mojim društvenim mrežama, ali šaljem ga Vama posebno da ga sačuvate i, ako želite, objavite na Vašem portalu, kao i da ga slobodno delite, kome god bude zatrebalo i ko god da se interesuje za Nenada Burgića. Ovaj tekst će dalje biti proširen i dopunjen sa još informacija u budućnosti, pa kada to završim, i to ću Vam poslati, da se sačuva uspomena na vašeg sugrađanina, čoveka i umetnika Nenada Burgića.
