U Prvom svetskom ratu žitelji blaževačkog kraja su u velikom broju aktivno učestvovali u gotovo svim važnijim bojevima. Od Cera i Kolubare, preko albanskih gudura, Krfa, Kajmakčalana, Topličkog ustanka i proboja Solunskog fronta. Naime, stanovništvo Blaževa i okoline po svom poreklu, mentalitetu, osobinama i načinu života predstavljalo je izvanredni vojnički potencijal, što su u ovom ratu i potvrdili.
To je bio gorštački soj ljudi, naviknut na stalne borbe sa Turcima, hrabri, dovitljivi i sposobni da izdrže najteže napore. Vaspitani u patrijarhalnim porodicama uz junačke pesme i gusle, bili su duboko prožeti patriotizmom i odanošću svojoj državi, spremni da se za njenu odbranu žrtvuju do kraja. Ceo ovaj kraj je u periodu 1912 - 1918. godine podneo velike žrtve kako po broju poginulih vojnika i ustanika tako i po broju civilnih žrtava, što se može porediti sa pravim genocidom koji su bugarski i austrougarski okupatori izvršili u ovom kraju od 1916. do 1918. godine.
U Prvom svetskom ratu u srpskoj vojsci sa naših prostora često su bili gotovo svi punoletni sposobni muškarci iz pojedinih porodica. Iz rata su se mnogi vratili ovenčani vojnom slavom, sa brojnim odlikovanjima i oficirskim činovima. Međutim, mnogi su ostavili svoje kosti na brojnim bojištima, dok je među onima koji su se vratili bilo dosta invalida.
Po okupaciji Srbije, u okupacionoj podeli, blaževačka regija se našla u sastavu bugarske okupacione zone. Imajući u vidu slobodarski duh, koji je krasio narod ovog kraja, i nije slučajno što su upravo Blaževo, Belo Polje i okolina bili baza komitskog odreda Koste Vojinovića u Topličkom ustanku.
Prvi svetski rat ostavio je teške posledice i duboke tragove na ovom prostoru. Veliki broj porodica ostao je bez muške radne snage, privreda u selima je potpuno zamrla, mnoga sela (Stanulovići, Blaževo, Belo Polje, Iričići...) su popaljena, mnoga opljačkana, stoka poklana, seoska domaćinstva zapuštena. Zato je narod ovog kraja, posle rata, bio prinuđen da počne sve iz početka, ali sada u slobodi. Da se ponovo skući, počne da obrađuje zemlju, i konačno započne da živi normalnim životom.
Kakve su zločine i pustoš za sobom ostavili bugarski i austrougarski okupatori najbolje svedoče brojni izveštaji koje su opštinski organi vlasti iz Blaževa tokom 1918. i 1919. godine slali načelniku Kopaoničkog sreza. Mi ćemo ovde navesti određeni broj tih izveštaja.
Sud opštine blaževačke 12. februara 1919. godine šalje sreskom načelniku sledeći izveštaj:
"Načelniku sreza Kopaoničkog.
Na osnovi naređenja br. 1905 od 8. tek. meseca čast je sudu učtivo Vas izvestiti, da će celokupna vrednost pričinjene oštete od neprijatelja građanima ove opštine, za krupnu i sitnu stoku, porušene i popaljena zgrade, i za nanešenu i upropašćenu pokretnu imovinu, izneti oko 1.250.000 dinara.
U isto vreme sud Vas izveštava, da je od neprijatelja poubijano 34 lica - ljudi, među kojima su i 2 žene; i umrlo interniranih lica 36".1
Pet dana kasnije, 17. februara 1919. godine sreskom načelniku u Brus poslat je izveštaj sledeće sadržine:
"Načelniku sreza Kopaoničkog.
Na osnovu naređenja br.1994 od 12. tek. meseca, čast je sudu učtivo Vas izvestiti da je u ovoj opštini, za vreme okupacije od Austro - ugarskih trupa počinjeno nedela i to:
1) Ubistva oružjem 90
2) Povreda batinama, zlostavljanjem i mrcvarenjem na razne načine 91
3) Silovanja 3
4) Hapšenja 260
5) Interniranja 55
6) Paljevina domova 270
7) Paljevina crkava 2
8) Rušenje škola, škol. zgrada, biblioteke i nameštaja 1
9) Iznuđivanja i ucena 250Prisiljavanja za davanje obaveštenja o kretanju naše vojske, kao i zakletva na vernost neprijatelju, nije bilo".2
O surovosti za vreme okupacije, koji je sastavljen 14. decembra 1918. godine a na osnovu naređenja načelnika sreza Kopao-ničkog broj 885 odvosti okupatora, posebno Bugara najbolje nam ukazuje jedan spisak lica iz blaževačke opštine nad kojima je vršena tortura od strane B 10. decembra 1918. godine. U spisku se navode 227 lica iz Domiševine, Graca, Čokotara, Gornjeg Levića, Boranca, Ravništa, Radunja, Trećaka, Kovizala, Sudimlje, Belog Polja, Iričića, Blaževa, Bozoljina i Vitoša koja su bugarski vojnici tukli, zlostavljali i mučili u cilju iznuđivanja oružja, novca i informacija o komitama. Bugari su 9 lica iz Gornjeg Levića osim što su ih tukli i zlostavljali i vrućim gvožđem pekli, a Milana Mijailovića i Mihaila Nestorovića iz Domiševine opasivali usijanim gvozdenim lancima radi iznuđivanja novca.3
Okupator je tokom rata nemilosrdno pljačkao i globio raznim porezima stanovništvo ovog kraja, odvodio stoku, odnosio žito i druge poljoprivredne proizvode, tako da se po selima blaževačke opštine osećala opšta nemaština. O teškoj situaciji u našoj opštini najbolje govori sledeći izveštaj:
"Načelniku sreza Kopaoničkog.
Na osnovi naređenja br. 881 od 10. t. meseca čast je sudu podneti izveštaj o sledećem:
1) Ova opština ima 650 domova.
2) Volova ima 50 a krava 80 komada za zapregu.
3) Konja tovarnih ima 8 a kobila 10 komada takođe tovarnih jer za zapregu konja i kobila nema.
4) Junadi ima 120 a ždrebadi 10 komada koji nisu za rad.
5) Svinja ima 50, ovaca 300 i koza 120.
6) Ziratne zemlje ima 2800 hektara, livada 700 hektara i pašnjaka 250 hektara.
7) Ljudske hrane do nove žetve neće biti dovoljno
8) Stočne hrane do proleća imaće dovoljno.
9) Za prolećnu setvu narodu je potrebno semena: ječma 10000 kilograma, raži 10000 kgr, krupnika 10000 kgr, kukuruza 10000 kgr, ovsa 80000 kgr, pasulja 4000 kgr. i konoppljanog semena 4000 kgr.
10) Plugova i drljača nema, a potrebno je 140 kom. plugova gvozdenih za brdske krajeve, a toliko isto i drljača, i 400 kom. raonika za ralice.
11) Od sprava potrebno je: 2 vršalice, 100 manjih vejalica i 100 trijera za žito.
12) Potrebno je 600 sekira, 3000 matika, 600 ašova, 600 lopata, 600 testera ručnih, 50 kom. tišljerskog alata, 50 kom. kovačkog i 50 pinterskog alata.
13) Osim napred navedenog potrebno je još: odela, obuće, soli, gasa, kafe, šećera, pirinča i drugih domaćih namirnica.12. decembra 1918. god.
Blaževo
Delovođa
Bogosav R. MilićevićPdniredsek suda
Arsa Mijailović"4
O neprijateljskoj pljački naših sela i velikoj nemaštini u njima svedoči još jedan izveštaj koji je upućen sreskom načelniku 13. decembra 1918. godine, a glasi:
"Načelniku sreza Kopaoničkog.
Na osnovi naređenja br. 883 od 10. tek. meseca čast je sudu podneti izveštaj o sledećem:
1) Neprijatelj je ove jeseni odneo oko 50000 kilograma kukuruza, pšenice, raži i ječma; grožđe i šljive nisu oduzimati.
2) Cene su stoci za sada: jedan par običnih volova do 3000 dinara, jedan konj od 1500 - 2000 dinara, jedna ovca do 150 din, jedna koza 120 din. Stočnoj hrani su cene od 1 kilograma: zob 1 din, seno 0,20 din, slama 0,12 din, ove su cene kod građanstva bile i pod neprijateljem, a kada je što od neprijatelja rekvirirano naplaćivano je 1 kgr. goveđeg, ovčijeg i kozjeg mesa po 1,50 din, 1 kgr. svinjskog mesa 3,50 din, seno i slama po 0,12 din.
3) U ovoj opštini se svilena buba i ne gaji.
4) Od poljoprivrednih sprava i alata neprijatelj je odneo: sekire, matike, budake, ašove, vile, lopate, raonike, testera i sav tišljerski i pinterski alat.
5) Neprijatelj je za vreme okupacije od naroda naplaćivao: porezu na stoku, na zemljište i ličnost, od kazana za pečenje rakije; rekvirirano je: stoka, žito, kajmak, maslo, mast, sir, krompiri, rakija, pasulj, vuna, kozina, kučina, konopljano seme, seno i slama; rekvirirani predmeti od Austrijskih vlasti plaćani su, a od Bugarskih nisu.
6) Ljudske i stočne hrane ima vrlo malo. Za rad nadnice su sada 8 - 10 dinara, a neprijatelj je plaćao jednu nadnicu do 2 kune".5
U cilju prevazilaženja teškog stanja država je često preduzimala odgovarajuće mere, a u skladu sa svojim mogućnostima, mada su one bile veoma skromne. Državni organi su ugroženim porodicama pomagali novčano, ali mnogo češće davanjem stoke ili prehrambenih proizvoda. O tome u jednom uverenju stoji:
"Sud opštine Blaževske
br.922
Na molbu Vladisava Jovića iz Sudimlje, sud opštine Blaževske u srezu Kopaoničkom izdaje mu ovo:
Uverenje
1) Da mu je za vreme okupacije Srbije, od strane neprijatelja Bugara i Austrijanaca, opljačkana sva imovina, sprema i stoka i da sada nema ni jedan par svojih volova niti pak kakvog konja.
2) Da mu je uništen sav zemljodelski, kovački i terzijski alat.
3) Da za ove učinjene mu oštete, do sada nije dobio od države nikakvu naknadu, u naturi niti pak u novcu.Uverenje ovo sud izdaje Vladislavu Joviću obvezniku II pešadijskog puka na upotrebu. Taksa je naplaćena.
29. aprila 1919. god.
u BlaževuDelovođa
Bogosav R. MilićevićPredsed. op. suda
U. N. Kovačevićčlanovi:
Miljurko Đurđević
Antonije Arsić"6
Već 3. maja 1919. godine nailazimo na molbu koju je napisao Vladisav Jović iz Sudimlje načelniku sreza Kopaoničkog, u kojoj ga ponizno moli da mu potvrdi uverenje koje mu je izdato od strane suda opštine Blaževske broj 922, a koje mu je bilo potrebno radi prijema stoke.7
Iz napred citiranih akata jasno vidimo da je država najčešće porodice koje su tokom rata bile opljačkane, pomagala davanjem stoke, svakako imajući u vidu da je naš kraj bio izrazito stočarski.
Ekonomske prilike na našem prostoru bile su krajnje teške, međutim, ni situacija po pitanju bezbednosti stanovništva nije bila ništa bolja. Žitelji naše opštine su se osećali lično i imovinski veoma nesigurno, jer inače kako drugačije tumačiti zahtev opštinskih organa sreskim vlastima za dodeljivanje 50 komada pušaka i municije našim građanima radi organizovanja straža po selima, a u cilju sprečavanja pljački od strane arnautskih razbojnika koji su u naša sela upadali sa prostora Kosova i najčešće krali i odvodili stoku. Pomenuti zahtev navodimo u celini i on glasi:
"Sud opštine Blaževske
br. 3008
30. septembra 1919.god.
Načelniku sreza Kopaoničkog.
U ovoj opštini u poslednje vreme učestale su krađe stoke, tako da je do sada ukradeno već 5 pari volova.
Krađu ovu vrše Arnauti iz sreza Labskog i Vučitrnskog, koji su za vreme okupacije bili na službi kod bygarskih vlasti, u reonu ove opštine, i poznaju dobro sva mesta ove opštine, i sada kao odmetnici noću kradu a preko dana prikrivaju se po šumama.
Da bi se ova krađa mogla u nekoliko sprečiti, potrebno je da se za građane ove opštine izdadu bar 50 komada pušaka sa municijom, te da bi sud mogao određivati straže po selima za sprečavanje krađa.
Sudu je čast moliti, da se izdejstvuju 50 komada pušaka, sa potrebnom municijom za ovu opštinu, te bi se obezbedila lična i imovna bezbednost.
Delovođa
Bogosav R. MilićevićPredsednik suda
U. N. Kovačević"8
Već 2. oktobra 1919. godine Načelstvo sreza Kopaoničkog u Brusu traži od Načelstva okruga Kruševačkog da im odobre da pošalju 50 komada pušaka sa municijom u opštinu blaževsku u cilju sprečavanja krađe stoke na ovom prostoru od strane Arnauta.9
Kako je rešen ovaj zahtev blaževačke opštine nije nam poznato, jer ne znamo kakav je odgovor došao od okružnog načelnika iz Kruševca. Najverovatnije da je pomenuti zahtev odbijen, jer da je odobrena isporuka traženog oružja i municije, država bi faktički priznala da nema vlast nad određenim delom svoje teritorije, a novoformirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca sebi to nije mogla da dozvoli, pa je verovatno samo povećan broj žandarma u žandarmerijskoj stanici u Blaževu.
Po popisu stanovništva iz 1921. godine, u blaževačkoj opštini živelo je 3023 stanovnika. U odnosu na prethodni popis iz 1910. godine broj stanovnika se smanjio za 853, ili 22,01%. Razlog ovolikog smanjenja broja stanovnika u našoj opštini, između ostalog se može objasniti velikim brojem ljudskih žrtava u ratovima koje je imao narod ovog kraja u periodu 1912 - 1918. godine. Ovaj podatak ukazuje na visoku cenu kojom je ovdašnji narod platio slobodu, pokazujući po ko zna koji put svoju spremnost da stane na branik napadnute otadžbine.
autor: Radoljub Jotić
____________________
1 IAK, Načelstvo sreza Kopaoničkog Brus, spisi 1899-1941, kutija V
2 Isto.
3 IAK, Načelstvo sreza Kopaoničkog Brus, spisi 1899-1941, kutija IV
4 Isto.
5 Isto.
6 IAK, Načelstvo sreza Kopaoničkog Brus, spisi 1899-1941, kutija III
7 Isto.
8 Isto.
9 Isto.