Na Krstovdan, godišnjicu gušenja Prvog srpskog ustanka, planula je buna Hadži Prodana Gligorijevića kod manastira Trnave, na obroncima Jelice, u tadašnjoj požeškoj nahiji. Na tom sastanku bili su prisutni, pored Hadži Prodana, Iguman Pajsije, Arsenije Loma i drugi ugledni srpski prvaci, a za vođu ustanka izabran je Knez Miloš Obrenović, koji nije prisustvovao skupu, dok je Hadži Prodan izabran za njegovog zamenika.
Buna je obuhvatila područja tri nahija: Požešku (Čačansku), Kragujevačku i Jagodinsku. U predelima Požeške nahije, buna nije trajala duže od par dana, ali je zato, sa većim intenzitetom i brojnošću učesnika nastavljena u susednoj Kragujevačkoj, zatim Jagodinskoj nahiji. Iako, na kraju svog trajanja, nije dala nijednu značajniju bitku, ona se nesrećno završila zbog neorganizovanosti i razjedinjenosti narodnih predstavnika. Knez Miloš, od Turaka imenovan za oborkneza Požeške, Kragujevačke i Jagodinske nahije nije prišao ovoj buni protiv Turaka. Buna je izbila kao reakcija na niz represivnih mera i nameta koje su Turci pojačavali. Neposredan povod bio je sukob kod manastira Trnave između Srba i Turaka, čiji su organizatori bili trnavski iguman Pajsije i Mihailo, brat hadži Prodana, a koji se svršio loše po ljude požeškog muselima Latif-age. Na čelo bune stao je hadži Prodan, nastavivši da organizuje čete i širi bunu; obuhvaćene su kragujevačka i jagodinska nahija.
„Hadži-Prodanova buna buknula je u nedoba, sa svim iz nenada, bez pristanka prvih vođa u narodu, i bez ikakve spreme; izložila je cele krajeve zverskoj osveti turskoj, okvasila je kolje mučeničkom srpskom krvlju: ali je, pri svem tom, dala nepobitnih dokaza da je narod još živ i krepak, i da deset godina svojega života borbe za slobodu nije prošlo bez ploda za narodno vaspitanje Srba. Na prvi odvažan glas, letele su stotine junaka u novu borbu za slobodu otadžbine! Narod je bio živ, narod je bio krepak da poraz pretrpi i da se nada uspehu!
Sem hadži Prodana, u buni nije učestvovao nijedan vojvoda iz Prvog ustanka, dok je nekoliko i pomagalo Turcima. Miloš Obrenović je odbio ponuđeno vođstvo, izgovarajući se na nepripremljenost, nedostatak oružja i nepogodno godišnje doba. Međutim, ponudio je veziru Sulejman-paši svoju pomoć za gušenje bune, uz obećanje da će biti oprošteno svakome učesniku bune koji se preda, izuzev hadži Prodana i njegove braće. Zajedno sa rudničkim muselimom Ašim-begom, Miloš je ugušio bunu, uz veći otpor u kragujevačkoj nahiji. Posle sukoba kod Knića, gde su ustanici izvojevali pobedu, ali se potom razišli kućama, hadži Prodan je prebegao u Austriju.
Posle smirenja bune nije poštovano vezirovo obećanje dato Milošu Obrenoviću, iz pobunjenih nahija pokupljeno je oko 300 istaknutih ljudi i u sindžirima odvedeno u Beograd gde su pogubljeni ili nabijeni na kolac. Na kolac je nabijen i začetnik ustanka, iguman Pajsije.
izvor:glaszapadnesrbije.rs
