Manastir Strmac je jedan od najpoznatijih manastira opštine Brus i mesto molitve, odmora i duhovnog okrepljenja kako za vernike iz bruskog kraja kraja, tako i za one iz cele Srbije.
Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva, Episkopa kruševačkog Gospodina Davida, od maja meseca 2018. godine zaduženi sveštenik za manastir Strmac je Milan Kačarević.
"Želja je, kako Njegovog Preosveštenstva, tako i moja želja kao zaduženog sveštenika da se u manastiru obnovi molitveni, liturgijski život i da manastir postane duhovno središte i mesto okupljanja vernika našeg kraja. Za to je, naravno, potrebno vremena, ali i uzajamnog truda, koji će, verujemo, uroditi plodom. Ovu priliku koristim da uputim poziv svim ljudima dobre volje da posete i obiđu manastir i uključe se pre svega u duhovnu obnovu manastira Strmac, a ta duhovna obnova će doneti i svaki drugi napredak, kako manastiru, tako i onima koji ga posećuju." rekao je sveštenik Milan Kačarević.
U manastiru se Sveta Liturgija služi svake nedelje i praznikom sa početkom u 8 časova, a sveštenik je svake nedelje i praznikom u manastiru od 7 do 14 časova.
Manastirska crkva posvećena Sv. Joakimu i Ani je sagrađena oko 1680.godine na temeljima stare crkve iz 1313. godine koju su Turci zapalili. Nalazi se u najvećem selu u Srbiji, u Batotu. Smešten u stoletnoj šumi između dve strmine, manastir je s pravom nazvan Strmac. Crkva je jedna mala, jednobrodna građevina, sa temeljom od kamena. Sam manastir je u našem kraju i među ljudima poznat kao čudotvoran i mnogi ga posećuju radi utehe i molitve. U ovom manastiru se slave tri slave - sveti Ilija, Mala Gospojina i Joakim i Ana.
Predanje kaže da je manastir nastao za noći. Jedan mladić, koji je bolovao od lepre čuvao je na ovom prostoru koze. Čuvajući stado često je pio vodu sa obližnjeg izvora a jednom prilikom noć ga je tu zatekla pa je morao da prenoći. Kad se ujutru probudio bio je zdrav, samo je na podlaktici ostao znak da je nekada bio bolestan. Čuvši za to, narod je počeo da posećuje ovo mesto a prilikom otkopavanja nađeni su krstovi i temelji stare crkve, posle čega počinje izgradnja. Za vreme Turaka manastir biva porušen. Tokom posleustaničkih godina monasi Dimitrije i Ilarion su u manastiru Strmac primali nevoljnike da leče i krepe. Priča se da je ova sveta voda mnogima pomogla: da su slepi od nje progledali, nepokretni prohodali, nerotkinje dobijale potomstvo...
Više od dva veka dolazili su ljudi ovamo da nađu spas. A onda je opet zub vremena načeo manastir Strmac. Svetinja se ponovo našla u ruševinama. Ali ni takva nije zaboravljena. Povremeno su dolazili oni koji su ko zna kako doznali za čudotvorne moći ovog mesta. Tako je manastir ponovo i oživeo. Meštani su ga iz ruševina podigli 2005. godine. Izvor čudotvorne vode je raščišćen. Sa obnovom svetinje oživele su i priče o čudesnim isceljenjima koja su se vekovima ovde događala.
Dolaze ljudi u svako doba godine, pa i noću, a veruje se da su molitve najdelotvornije na dan Male Gospojine - 21. septembar i na praznik Svetog Joakima i Ane - 22. septembar , ali nije mali broj vernika koji na izvor dolaze i na praznik Svetog Ilije, koji se slavi 2. avgusta.
U prelepom okruženju stoletnih stabala, uz žubor dva potoka koji okružuju manastir, oko crkve je uređen prostor koji vernicima pruža duševni mir i spokojstvo koje se ovde širi i oseća na svakom koraku.
U manastiru Strmac sveštenik je svake nedelje i praznikom od 7 do 14 časova, a Sveta Liturgija se služi svake nedelje i praznikom sa početkom u 8 časova.
Posetite manastir Strmac kako bi ponovo postao duhovno središte i mesto okupljanja vernika iz bruskog kraja i cele Srbije.
