Domacin MihajloObradovic

U današnje vreme kad čoveka hoće da pohvale kažu da je uspešan, obrazovan, vredan, imućan, dobar… Nekada je postajala jedna reč koja je govorila sve. Domaćin! Domaćin je dakle, gospodar doma. A dom je u širem smislu stanište, kuća i pomoćne zgrade, uža i šira porodica.

Organizacija srpskog društva sve do sredine prošlog veka imala je karakteristike takozvane slavenske zadruge, to jest da se pod istim krovom nalazilo tri i više generacija, da se braća nisu delila, nego zajednički privređivala u zajedničku blagajnu. To je davalo posebnu snagu i psihološku, kao i socijalnu sigurnost članovima zadruge a i ekonomski su predstavljali respektabilnu moć. Odgovornost osobe na čelu zadruge - domaćina bila je velika i on je biran među najzrelijim i najumnijim, najčešće najiskusnijim rođacima. On je predstavljao porodicu prema vani, sklapao poslove, kupovao i prodavao a sve u najboljem interesu cele familije. Sazivao je obiteljski savet da bi se donela odluka u interesu celine, ali je njegova bila poslednja reč. Takva patrijarhalna organizacija života imala je hiljadugodišnje pozitivno iskustvo i zato se održala sve do najnovijih vremena kada ju je nagla urbanizacija i gradski način života potisnuo u drugi plan.

Ni prolazne ideologije, od kojih su neke težile uravnilovci, što se na koncu svelo na iskorištavanje radnih i štedljivih od neradnika nisu mogle ugroziti srpskog domaćina. Reč kulak, to jest bogat domaćin, dobila je negativnu konotaciju koju do danas nije izgubila.

Srećom razvoj srpskog društva pratio je svetske tokove, tako da je došlo do potrebe da se starinsko značenje reči prilagodi savremenom životu. Ono pritom nije izgubilo ni jedan atribut od onih koji su je primarno krasili domaćina a to je poštenje, marljivoost, briga za unapređenjem onoga što je nasledio, u skladu s opštim stavom svakog domaćina:"Očevina se ne prodaje!", pravednost, skromnost, poštovanje drugog i njegovih napora da napreduje, nesebična briga kako o svojim tako i opštim interesima.

Srpskom domaćinu nije strano da kad otadžbina zove i njegovi konji i volovi postaju vojni obveznici, jer je njemu jasno da i reč domovina vuče koren iz reči dom. Ona je samo prošireni dom i pravi domaćin nikad ne pita šta da uštipne od domovine, već kako on može da doprinese svojoj otadžbini.

Čovek je teritorijalno biće i najsigurniji je na svom komadu zemlje. To nije izraz nekog egoizma, nego iskonska potreba da bude svoj na svome. Srpski domaćin ljubomorno pazi na taj svoj deo zemlje, kultiviše je, ona mu je hraniteljica, i bliže je istini da je on njen sluga nego gospodar, iako u zemljišnim knjigama piše obratno.

Razvoj društva donekle je proširio definiciju srpskog domaćina. To je svako onaj ko u svojoj radnji, preduzeću, ambulanti, pogonu, banci i uredu, provodi život u skladu s pozitivnim vrednotama koje definišu srpskog domaćina.

On drži do tradicije ali ga ona ne koči da usvaja najnovija dostignuća iz svih sfera ljudskog življenja, on i sam unapređuje stečena znanja u skladu s potrebama vremena, on je pozitivni uzor u svojoj okolini, on je ogledni primer čoveka koji sledi etička i moralna načela koja propoveda pravoslavlje ali i sve druge velike religije u svetu.

Ima li većeg komplimenta kad se za nekog kaže da se ponaša domaćinski. To u jednoj reči govori o čoveku koji je brižan, koji ima stvaralački potencijal, iza koga ostaje stvaralački rad bilo kojeg oblika, on unapređuje ljudski rod i on je kreator novog a znamo da je još u davno vreme čovek, stvarajući bogove, sposobnost kreativnosti stavio u božanske ruke. U starijoj literaturi je Bog nosio titulu Pantokratora (Svestvoritelja). Taj stvaralački potencijal razlikuje našeg domaćina od onih koji otaljavaju život, grickaju nasleđe i odlaze s lica Zemlje kao da nisu ni postojali.

Naš domaćin upreže stalne napore da iza sebe ostavi više nego što je nasledio. To je onaj kotač zamajac koji dejstvujući na pojedinačnom planu unapređuje celu državu. Nema bogate države bez bogatih pojedinaca. Nema domovine bez domaćina.

Svaki domaćin zna koliko je muke, truda, kako njega samoga, tako i prethodnih generacija trebalo da se stvori ne samo domaćinstvo, nego pre svega časno ime i s koliko odricanja čovek nosi visoko uzdignuto čelo u vremenima kada nije lako ostati pošten i častan a to je pre i iznad svega, srpski domaćin.
izvor:drustvosrpskihdomacina.org.rs


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE