DrAleksandarMilutinovic Beckovic1

Kako se dolazi do momenta da se nešto napiše? A kako se dolazi do momenta da se nešto opšte pametno pokuša da uradi? Gde počinje stvaralaštvo a koji su limiti reprodukcije? Gde je tu svako od nas gde je Država a šta radi Antidržava?

Pitanja se nižu, ili ne, ali rešenja svakako postoje. A vreme, ono se ubrzalo.

Krenuću odmah jer ljudi danas brzo odustaju. Neko će me pratiti do ove rečenice, neko je već odustao a neko će ići i dalje. Kako reče čika Jova Zmaj: “ Malo nas je koj’ bi smeli, al nas strašna sila kreće! Zar ko može stići celi? Ko posumlja nikad neće!!!” Mene zanimaju ovi što ih strašna sila kreće.

Kako se dolazi do tog da se nešto želi da napiše? Po meni, postoji nekoliko koraka, neki zahtevaju vreme, motiv, neki porodično vaspitanje, neki poštovanje znanja i porekla, neki volju, neki želju, ljubav, rodoljublje, čovekoljublje, kombinaciju, svašta...
Da biste o nečem pisali, manje ili više uspešno, potrebno je da imate glad za nekim znanjem, da Vas nešto nadahne, da Vas neko ili nešto oduševi, da Vas nešto gane, potrese ili da želite da se borite za neku svoju pravdu a uvek misleći i na svoju zemlju Srbiju. Ako se atomizujemo, ako gledamo samo svoju ljušturu to nam se ne može desiti. Retko je ko tako “grandiozna” ličnost da ga opčinjenost samim sobom može nekud da odvede dalje od onog odraza u kom se utopio Narcis. To sigurno viđate kod drugih ali je važno prepoznati na vreme ako nas ta bolest uhvati.
Dakle čitajte nešto što Vas čini boljim, što uči, što podstiče na dobar iskorak. Bacite pogled i na aktuelnosti ali nemojte da dozvolite da ste srećni ili nesrećni ako pobedi ili izgubi Đoković, Jokić, Teodosić ili da Vam gadni političari i autošovinisti omrznu poreklo i zemlju koja je mnogo više od mesta rođenja i trenutnog življenja. I da Vas ubede da ste pripadnik nekog skaradnog naroda. Istina je mnogo lepša samo traži žrtvu. Upoznajte našu zemlju kroz knjigu, kroz nasleđe ili putovanje, a to traži vreme i trud.

Taj napor nije manji od lomatanja po inostranstvima u bednim aranžmanima i sa ponižavajućom svotom novca u novčaniku, u svetu koji novčano nikad nećemo dostići, dok razmišljate hoće li biti carinika koji će vas upitati koliko para nosite za ovih 5 dana što planiraste da budete građanin sveta. Nije sve tamo negde lepše i trava zelenija ali naravno, ne govorim da živite u bajci o Srbiji kojoj se može naći mnogo mana. Ali, ipak nije ni košmar pa da očajavamo. To je greh, malodušje i slaboverje pogotovo. Imamo mogućnosti da radimo na tome da nešto postane bar bajčica ako ne bajka. Bar lična vetrenjača koja će ti dati mirnu glavu da kažeš, sve si pokušao, a možda i uspeo(vratiću se na Jovu Zmaja...ko posumlja nikad neće).

Ja lično volim Srbiju, to što jesmo, kakvi god da jesmo ali volim da budemo bolji. Ja volim da znam da dajem sve od sebe da mi sutra deca ne zamere. Ako ne pokušam da očistim reku Rasinu ili bar ukažem na taj problem, u celoj zemlji, šanse da npr moja deca sutradan dolaze i kupaju se na Rasini, ravna je nuli. Znači, neće biti mogućnosti da ja ja kao čovek u zrelim godinama nečim zainteresujem svoju decu da dođu u to mesto, da zajedno dođemo u to mesto i tu reku koji su me gradili ko čoveka da ona i njih oblikuje. Neće biti izvodljivo da provedu tu kvalitetno vreme ako je reka kao sada protočna deponija i kanalizacija u jednom.
Znači nema vremena za odlaganje opštih stvari ispred privatnih jer je to povezano. Zbog sebičluka vlasti i bahatog odnosa, uzurpiranja perspektiva od porodičnih klanova i bespravde se odlazi, više nego iz materijalnih razloga. Zbog uspomena predaka može se negde doći ponekad, ali ne može se saživeti i osetiti to mesto ako je ono zamrlo, u kršu, lomu i svejednosti.

Sad ću reći par lokalnih stvari, ali prepoznaćete nažalost i u svojim mestima isto... Ako je srednjovekovna tvrđava Koznik suštinski nebezbedna za posetu i nema se nikakva vidiljiva strategija sa njom, ako manastir Milentija nije atraktivan ni za posetu ni za obnovu(izuzimam gdina Bećković Matiju koji se trudi), ako su reke u užasnom stanju, ako muzej ne radi ili je smešten u suterenu a turističko puca na celom spratu (a šta to oni rade da su bitniji od muzejske postavke i čemu se daje primat...nasleđu i pokazivanju istog ili komforu lokalnih funkcionera?). Ako deca iz Brusa (i svakog drugog mesta) idu na ekskurzije po belom svetu a ne znaju da beknu o Kozniku, manastiru Milentija, Topličkom ustanku, Krivoj Reci 1942. kako napraviti da vole svoje mesto i Državu. Kako da steknu samopouzdanje u sudaru sa strancima, na čemu da baziraju samopoštovanje? Neko im prikazuje s oduševljenjem Milano, Veronu, Pariz, Barselonu, a opanjkava sve naše. Kako ti može biti bliži poznanik od oca i majke i da ga, povrh svega, jače voliš? Neko uzima dnevnice, agencije se tale, nastavnici vođe puteva idu džabe na ekskurzije. Kakav im se primer daje i kako onda da zavole ono što jesu i kako da ne počnu konverziju identiteta? Tom matricom su nastali mnogi entiteti koji plediraju ili su postali narodi otpadnuvši od Srbstva ili od njega bejahu ostavljeni. Dakle ponovo Država pušta stihiju zarad samodestrukcije i okoristi malog broja ljudi. Kojoj to nezavisnoj zemlji udžbenike pišu stranci čije su zvanične politike izrazito neprijateljske? U Srbiji se promoviše sve osim Srbije, sve što je dobro ovde podrazumevamo da je svuda tako, a sve što je loše mislimo da je samo naša odlika. Nije tako. Korona će pokazati da nije, i ne samo ona.

Treba ići redom. Treba znati sve o svom selu, pa o svom gradu, pa o lokalnoj reci i planini, o događajima, treba hodočastiti ista mesta, stvarati kulturu toga. Da li bi mene zanimale reke da me otac nije vodio na pecanje svuda, da li bi me bolelo uvo za Krivu Reku da je nisam posetio nebrojeno puta loveći pastrmke, da li bi mi smetalo što će minihidrozlo uništiti vodopad za koji ne zna ni 1% brusjana jer tamo nisu bili?
Sad krenimo dalje, ako ribolovci ne čiste reku, lovci, škole organizovano, ako se ni jedan funkcioner (sem predsednika Sportskog saveza gdina Milenkovića) ne uključi, ako građani uglavnom imaju preča posla od rada za opšte dobro... onda ovo stanje uopšte ne čudi. I iskreno im i ne smeta. Za miting se lako skupi 50-100 ljudi, za roštilj 30 dok kažeš keks, za pijanku 15 za tili čas a za rad u reci jedva 7-8 uglavnom istih. Znači li to da je ova priča ispred vremena? Šta ako se na konkursu odobri novac, nikad ne uplati, opština se ublokira u pravcu isplata za udruženja a u isto vreme se ne diraju troškovi za reprezentaciju ili načine neograničenim? Znači li da su zakoni aktivni samo kad bilo koja vladajuća ganitura to želi odnosno protiv koga želi?

Mislite možda da samo dobar standard, plate, oblikuju čoveka, letovanja i zimovanja, a da to ne čini reka, cvet, pogled s Rtnja ili talas Morave, pomoć našima na KiM ili Crnoj Gori?

Naučite pjesan, to je izbavljenje.

Beograd, 24.03.2020g. Aleksandar Milutinović

P.s.
Tekst posvećujem svim nevino stradalim u Nato agresiji koja je svetski presedan, kada je suverena zemlja napadnuta bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tada i zvanično pobedila je nepravda, sila i teror. Na tom polju nastala je lažna država, raseljeno 250 000 Srba i drugih žitelja KiM, utrt je put secesiji Crne Gore i daljem podjarmljivanju Srbije. Za sve iz voza u Grdelici, za Heroje sa Košara i Paštrika, za Milicu i decu iz Morina, za Niške žrtve, za slomljene fabrike, za uništene mostove, za Gorana Raičevića, prekinute mladosti, za naše Kosovo i Metohiju, za Lađevce i Ponikve, za Užičku poštu, za pilote pokvarenih aviona-heroje neba, za Srpsku vojsku i policiju, za Novosadske mostove i rafineriju, za stradale u bombardovanju bolnica, za srušeni Generalštab...

Za nove heroje, za omladinu kojoj nikakva propaganda i Antidržava neće moći da izbije iz koda Lazara, Miloša, Karađorća, Pupina, Teslu, Sv. Savu, Sv. Nikolaja Srpskog, Vojvodu Vuka, Starinu Novaka, Lazu Kostića, Zmaja, Disa...
Mnogaja ljeta, Dogodine u Prizrenu!
izvor:trofej.info


Dodajte komentar:

Vaš komentar je uspešno poslat i biće objavljen nakon odobrenja.
Dogodila se greška prilikom slanja komentara. Molimo pokušajte kasnije.
Milincic Zorana 59d
Svaka ti je na mestu
| 0 0
Facebook - BrusONLINE
YouTube - BrusONLINE