"Imam neke svoje navike, koje se stiču godinama, a sada ih imam dovoljno da se sećam događaja od pre trideset godina" – piše dr Aleksandar Milutinović u svojoj knjizi “Srcem kroz Rasinu – hirurgija nelečenih tema”.
Jedan od događaja kog se seća iz svog detinjstva i mladosti je vir Arsinac, ušće reke Graševke u Rasinu, gde je nekada naučio da pliva, leti se kupao i provodio vreme. Arsinac, vir na Rasini, bio je nekada kupalište mnogih kako iz Brusa tako i okolnih mesta.
"Danas tog i takvog Arsinca nema, i već dvadesetak godina se ne koristi za kupanje. Inače, u to vreme kad je kupanje prestalo da bude opcija ljudi su digli ruke od reke, i Rasina je pokazala svoje drugo lice – digli mi ruke od nje, pa i ona od nas. Posle neke veće vode čuveni vir Arsinac, koji je nepomičan i dubok stajao na istom mestu decenijama, nestao je. Neka velika voda promenila mu je i izgled i tok, i danas je to jedan dublji brzačić. Na mestu, u uređenoj obali, gde su nekada bili načičkani peškiri sada je neka cevka, neki ispust…" piše dr Aleksandar Milutinović u knjizi “Srcem kroz Rasinu – hirurgija nelečenih tema”.
Arsinac (vir na Rasini)
To je onaj vir, što mi nosi mir.
To je ona voda, što golica maštu, baš ko slika stara,
što gleda s ormara
I ko osmeh majke il' sestre il' bake.
Kad do njega odim, i po njemu hodim,
Ja budem malešan i vedar i ješan,
Kad u plovak gledam ja gledam duboko,
Probudi se meni sećanje široko.
Ja se setim graje i radosti leta
Setim se pastrmke, krkuše i klena,
Mikija i Bore i mog oca Verka,
Kako beše lepo kad sam bio deran.
Kad Rasina bila draža nego more,
Kako kroz nju minuše „Fazoni i fore",
Jer su ušća reka, čudni fenomeni,
Jedna noga hladna, Graševka u meni,
A druga je toplija, tu Rasina ide,
Obe one krenule, tamo gde su stigle.
Imena su ostala al' je drugo vreme,
Valovi joj kese, u srcima tuge.
Reci treba pomoć, kažem, nema druge.
Neki isti ljudi, više nisu isti,
Arsinac i reku, grdno su pritisli,
i Srbiju kunu, a sebe ne vide.
Krenimo od sebe, neka bude pride.
Kad pomogneš viru, pomogo si sebi.
Budi opet dete, pa se presaberi,
Reka će ti reći da ti srce hladno,
da ti duša čemer i gleda te jadno.
Jer bez lepe reke, nikakav ćeš biti,
Zato joj se nađi i tebe će sviti.
Baš u lepo gnezdo što se ljudskost zove,
Ti reci dovedi nove sokolove.
Aleksandar Milutinović
Nenad Miljković
