Miroslav Vučković profesor srpskog jezika u penziji nedavno je odštampao novu knjigu ZAPISI SA SREBRNE PLANINE
"Grci imaju Olimp, Egipćani Sinaj, Rusi Kavkaz, Bugari Rilu, Crnogorci Lovćen, Japanci Fudžijamu, a Srbi Kopaonik... Monblan zovu Bela planina, Mont Everest Sagramata, Olimp nazivaju planinom bogova, Fudžijamu Svetom planinom, Havajci svoju planinu zovu „mauna kea" - ona koja bljuje vatru, a Srbi su svoju nazvali Kopaonik, jer se na njoj kopalo da bi se i preživelo..." piše na samom početku knjige
Knjiga ima nekoliko tematskih poglavlja: KLIKTANjA I JEKTANjA SA KROVA SRBIJE, PUTOPISCI, NAUČNICI I ISTRAŽIVAČI O KOPAONIKU, TRAGOVI ŽIVOTA NA KROVU SRBIJE, UZORI ZA NEZABORAV SA SREBRNE PLANINE, RATNICI SA VISOVA KOPAONIČKIH, SA KOPAONIKA U ISTORIJU, ZANIMLjIVOSTI ISPOD NEBESKIH STOLICA, ŽIVOT MORA DA SE TRPI, POD BREGEM SE JELA RAZGRANALA o narodnom stvaralaštvu, PESNIČKE ISKRE KOPAONIČKIH LIRIKA, PROŠO SIVAC KRUŠEVAC o mudrovanju kopaoničkih gorštaka, UJEDO' SE ZA JEZIK TE REKO'.
"Ovo su zabeleške o ljudima i događajima sa kopaoničkih visova i podsećanje na kopaoničke gorštake koje je podigao i zapahnuo miris kopaoničkih gora, a koji polako nestaje u prahu istorije. Ja sam postavio sebi zadatak da o njima zapi- šem po neku rečenicu. Ako ovi zapisi ožive po neku istinu koju su vreme i ljudi umrtvili, biću spokojan." reči su autora knjige Miroslava Vučkovića
U knjizi su verno i slikovito preneti i izrazi u govoru na Kopaoniku
"Hoću da na videlo iznesem pojedine izraze i govorne tvorevine gorštaka ca Srebrne planine i na uvid stavim ova izrečenija ljudi koji su živeli u tegobnim uslovima u zabačenim i skrajnutim selima pritisnuti nemaštinom i svakojakom mukom. I reč je do njih teže dopirala. I kad je doprla, ona je često pogrešno interpretirana, često lokalno obojena, van književnih normi. Te osakaćene reči kopaoničkog življa i ti pogrešni padeži i slikovita poređenja slikaju težinu života, ali pokazuju da nijedna ljudska kazana reč ne propada." kaže profesor Miroslav Vučković.
U poglavlju ŽIVOT MORA DA SE TRPI zapisana su kazivanja mučnih duša kopaoničkih:
O lepom i udobnom životu nema šta da se ispriča, o tome niko ne bi ni hteo ni želeo da sluša. Priča valja samo ako život ne valja. Ili si srećan ili imaš šta da ispričaš. Oboje ne može. Ne da Bog.
Dobrilo NenadićKozarska škola
Nit' ja znam kad sam se rodila, nit' koliko sam stara. A šta će mi pa da znam, Bog će da me uzne i neće se raspituje kolike su mi godine. Jedino što znam je da sam se rodila u žetvu, majka se porodila u njive ispod one kruške divljice, što je proletos ocekoše.
Ma kakva škola! Ženska deca su učila život u čuvanju stoke. Jaoj, što sam mrzela da vrćem te puste koze! Trsoton i' bilo, zapanti šta ti velim: kad koza krene u brs, nema te sile koja može da i' zaustavi. A de može da se popne koza, tu samo pile moš' da sletne. Ova današnja deca treba da bidnu srećna što su ukinute koze. Ta' Tito ni je nan'o zlo, al' je učineo dobru stvar što je zabranio koze...
U okviru knjige je i pesma posvećena svim gorštacima na Kopaoniku (još malo preostalim) a koju je napisao Dragomir Brajković:
ISELjENIČKA
Zausti da ti nešto kažem Nedostaju mi reči
Ostale u starom kraju.
Na vrh su mi jezika
Kao kap vode na strehi U premišljanju
Hoće li se, neće li se otrgnutiI da ih izustim
K'o da bi u bunar pale
Ko bi ih čuo, ko razumeo?Samo bi u praznom prostoru
Lepršale, umorne od čekanja
Uvenule od čamotinje.Tako, ja i reči ćutimo
Tako samoća i ja
Razgovaramo se.
Recenzuje za knjigu pisali su: profesor Dobrica Ristić "Ono šro od zaborava nije spaseno - skoro da nije postojalo", prof. mr Dušica Dobrodolac "Reči lete, a zapisano ostaje" i profesor Ljubiša Krasić "Ima li koga danas da sanja Srebrnim brdom".
Zanimljivost za ovu knjigu je to da je štampana u samo 30 primeraka, jer autor je tako bio u mogućnosti da uz pomoć ćerke i sina ispuni delom svoju viziju kako bi ostala zapisana po neka rečenica o događajima, gorštacima, junacima, div junacima i učenim ljudima kopaoničkog kraja.
I na kraju teksta slobodno možemo reći, posle čitanja knjige, ZAPISI SA SREBRNE PLANINE su jedno sažeto delo na 208 strana o životu i istoriji kopaoničkog kraja koju bi trebalo da ima svako domaćinstvo, posebno u blaževačkom i bruskom kraju, pa i da se nađe u školskom programu ove generacije učenika i budućih.
Nenad Miljković
