Добрица Ерић рођен је 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у Краљевини Југославији. Био је српски књижевник, песник, један од најзначајнијих српских писаца XX века.
Писао је поезију, прозу и драме, а његове песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда и признања. У јавним наступима, на вечерима поезије и другим приредбама песме није читао већ је говорио јер их је готово све знао напамет.
Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду. Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.
Песма СВИ МОЈИ ПРЕЦИ, као и остале песме Добрице Ерића, читаће се и слушати вековима.
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ
Сви моји Преци које често сањам
били су Срби, и ја им се клањам.
Полуписмени тежаци, горштаци
и горосече, али Православци.
Хвала им што нам кроз љуте године
сачуваше ова брда и долине
по којима се још разлеже јека
од Њине песме, псовке и лелека
и рађају воћке које посадише
ти стари воћари, те бивше радише.
Сад су Прах, помешан са земљом и песком
Мир Душама Њиним у Царству Небеском!
И ја, Њин потомак и дужник од главе
до пете, земљољубац и ђак Светог Саве
Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем грумен
Ове Земље о којој певам без предаха
и у којој светли Прах мојих Предака!
И моји потомци, ђаци, земљодерци
и војници, Срби су ко и моји Преци.
Благолики, мекодушни тврдоглавци
и груборечићи, али Светосавци.
Хвала им што бране гробове од траве
а кућни праг и славски колач од стоглаве.
Благосиљам им софре и колевке
захвалан што смем изаћи пред Претке.
Нек им се димњаци на кућама диме
све док укућани славе крсно име!
А ја, њин предак, слуга без ајлука
и без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука
Желим да проживим, остарим и умрем
у Земљи Србији и да будем грумен
Ове Земље о којој певам без предаха
и у којој светли Прах наших Предака!
Добрица Ерић
