Razbojna, jedno od najlepših mesta u Srbiji, po čemu to? Kad god me pitaju odakle si, a ja kažem iz Razbojne, sledi pitanje "A gde ti je to?".
Zar nije lepota samo u tome što ljudi ne znaju gde živiš, odnosno gde ti se nalazi mesto odakle potičeš. Danas je tehnologija do te mere napredovala da svako sve zna putem obilja (dez)informacija, a tvoje mesto ne znaju, koliko je to kul, zapravo... Kažeš odakle si i ljudi misle da ih zavitlavaš, jer nikad nisu čuli za takvu reč "Razbojna".
Mnogi se sramote da kažu odakle su, zaboga "Beogradjani" će pomisliti, "pogledaj ga, iz neke selendre je..." ili jednostavno ljude je sramota da objašnjavaju. RECITE ODAKLE STE, NEK' SE DRUGI ZBUNE!
Kad kažem to je potkopanički kraj, selo između Brusa i Kruševca najokvirnije gledano, kažu: "Aha, lepo..."
E, pa ne znate koliko je lepo, to treba da se vidi, doživi. Svako ko dodje u Razbojnu se oduševi, medjutim, živeti u Razbojni je pravi izazov.
Ljudi rade, kultivišu zemlju, idu na posao u susedne gradove, neki beže glavom bez obzira, uglavnom mnogi beže, kao i pisac ovih redova, ali ko god je pobegao, Razbojnu nosi u srcu i uvek će joj se vraćati. (Osećam se kao Odisej, dok ovo pišem, BOKTE )
Najeftiniji vid zabave u ovom selu je ogovaranje uz pivo ispred prodavnice. Tu zasedaju svi, ali bukvalno svi... Od nastavnika, direktora, fudbalera, poljoprivrednika... Naravno, kao i u srednjem veku što su postojale lude, i ispred prodavnice se nadju pojedine lude koje bivaju ismejane.
Bez njih nema zabave i čini mi se kao da ti ljudi koji bivaju svako veče ismejani ispred prodavnice, to zapravo vole, oni imaju tu vrstu slobode da sledeće veče ne dodju, ali to je njihova pozornica, a ovi ostali, pomalo i zluradi meštani, ih podjebavaju, gledaju da svaku njihovu reč ili provalu zapamte, pa da prepričavaju danima medju sobom...
Razbojnski humor jeste neka vrsta podjebavanja, samo je bitno da uspeš ili ne uspeš u nečemu, po mogućstvu lepše je da ne uspeš, pa će podjebavanje biti slasnije... Meni je sve to simpatično da slušam, iskreno, nisam to vidjao nigde...
Vidite, mi smo toliko duhoviti da čak i popa podjebavamo, medjutim, pop Ljubinko se penzionisao, pa sad ovog novog popa meštani još nisu upoznali, pa drže pristojnu distancu. Ali, polako, potpašće i taj u mašinu podjebavanja ovih starijih meštana, koji u popu vide uglavnom lisca koji je došao da im pokupi pare, ali za svaki slučaj plaćaju sečenje kolača, jer tako treba, otkud znaš, možda je ovaj pop bolji sa Bogom, nego što je to Ljubinko bio, ko će da ga zna...
Ima čak i sumnje da se neke babe bave crnom magijom, odnosno vradžbinama kojekakvim, što je u jednu ruku smešno, ali nije ti baš svejedno kad te ista vidi i počne da ti blagosilja: "Lepo se provedi tamo gde si krenuo, a gde ideš?" Mene su učili kad sam bio mali da na ovakva pitanja odgovaram, kaže se: "Ko Bog da, a ne , gde ideš!" Meštani veruju da je to zaštita od urokljivih očiju i zlih namera. E, kad te neko pita "Ko Bog da?" Mirne duše možeš da mu odgovoriš gde ideš...
Mnogi seljani ne govore medjusobno, jer pripadaju različitim strankama... Drugari od detinjstva, nerazdvojni, medjutim sitan novac i interes koji nudi stranka, često učini da se takvi veliki prijatelji posvadjaju... Znam mnogo takvih primera.
Ono što je zanimljivo za Razbojčane je to da koliko god se medjusobno ne voleli, prećutno ili otvoreno, uglavnom svi vole druženje... Uglavnom, tu su žene solidarnije, a to se najbolje vidi u pripremanju zimnice, naročito kad se peče paprika, okupe se sve komšinice, pa pomognu jednoj ženi, pa se posle cela grupa seli god druge i tako redom... To je za svaku pohvalu, toga recimo nema po gradovima...
Pričali su mi stariji kako je Razbojna imala toliko ljudi da smo imali svoj autobus za među-lokalne linije, imali smo zatvor, policijsku stanicu, veliku zadrugu tzv. "Dom" u kojem je održana i predstava ''Jazavac pred sudom'' Petra Kočića, postojao je i neki čika koji je prodavao ručno pravljene sladolede ispred "Dom-a", pa su mu seoski nesmajnici krali sladoled preko noći iz tog nazovi frižidera.
Sve mi to sad sa stanovišta trenutka deluje neverovatno, ali završio bih ovu "Enter" priču rečima Miće Djordjevića, hroničara sela Razbojna, bivšeg oficira na prostoru Kosovske Mitrovice:"Ko god da je iz Razbojne otiš'o negde i nešto započeo, taj je uspeo i da znaš, čuvaj svoje korene jer Srbija je bolesna, njena dijagnoza je BBK, tj. BELA KUGA, BEOGRADIZACIJA, KOSOVO."
Viktor Milojević
