U boju na Čegru, 31. maja 1809. godine, život je izgubio srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić kada je posle herojske borbe pucao u barutanu i time digao u vazduh celo utvrđenje i oko 6000 Turaka, ali i svoje saborce i sebe.
Stevan Sinđelić rođen je 1770. godine u selu Vojsci, u Okrugu moravskom (po nekim izvorima rođen je u selu Grabovcu). Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić, umro je vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala. Zato su ga ljudi prozvali Sinđelić - po majci. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave, sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da okuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv Osmanlija. Čim je oglašen početak bune u Orašcu, Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije koje su bile u Ćupriji, saznavši za ustanak, kreću protiv ustanika. Sinđelić ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije, i porazio.
U boju na Ivankovcu, gde je poražen Hafis-paša, Sinđelić se pokazao kao sposoban vojskovođa,pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu. Ratovao je u moravskoj dolini i zauzeo Ćupriju, Paraćin, Ražanj i Deligrad koji je jako utvrđen šančevima. Na Deligradu je poražen Huršid-paša 1806.godine.
Za ustanike je sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su čvrsto držali položaje. U prvom šancu, na brdu Čegar, nalazio se Stevan Sinđelić sa svojih tri hiljade Resavaca. Povlačenje dela ustaničkih snaga izazvalo je jak turski napad.
Bitka na Čegru odigrala se 19. maja (31.05.1809. po novom kalendaru). Osmanlije su četiri puta jurišale na srpski šanac. Vodila se bitka prsa u prsa, golim rukama. Uvidevši da je ostao sam sa svojim Resavcima, Sinđelić puca u barutanu i završava boj. Užasna eksplozija odnosi sa sobom i oko šest hiljada Turaka i preostale Srbe.
Od ustaničkih glava niški paša je iz besa sazidao Ćele-kulu, zamišljena da zaplaši srpski narod, a i svakog stranca koji tuda prođe. Ali Ćele-kula postade simbol junaštva, otpora, borbe za slobodu. Simbol onoga što što krasi Srbiju, ono po čemu se Srbija pamti, po čemu se ponosi, i što je čini drugačijom… uspomenu na herojski podvig Sinđelića i njegovih Resavaca.
Нека Срби сачувају овај споменик!
Он ће научити њихову децу шта вреди
независност једнога народа, показујући им
на то какву су цену платили њихови очеви.Alphonse de Lamartine (1833. godine)
Na brdu Čegru, 1878. godine, u prisustvu naroda i vojske, otkriven je spomenik heroju Sinđeliću.
O junaku i vojvodi Stevanu Sinđeliću pesmu je napisao i komponovao Žarko Petrović a pesma je dugo godina bila zabranjena za javno izvođenje:
Ој војводо Синђелићу,
Српски сине од Ресаве равне,
Ти си знао Србина заклети,
Како треба за слободу мрети.Пуче пушка, бој се бије,
А Синђелић љуту битку бије,
Љуту битку бије за слободу,
За слободу српскоме народу.Ој војводо ти си пао,
Али душман још од тебе стрепи.
Душманске си посекао главе,
зато тебе Срби радо славе.
Ти си дао живот за слободу,
За слободу српскоме народу.
Написао: Жарко Петровић
Osnovna škola na Zvezdari (Beograd) sa ponosom nosi ime slavnog srpskog junaka i Dan škole obeležava 31. maja na dan herojske pogibije Stevana Sinđelića,
izvor:sindjelic.edu.rs i niskevesti.rs, foto TO Niš
